Železnički samit Zapadnog Balkana: Budućnost je na šinama

Resorni ministri su na prvom Železničkom samitu Zapadnog Balkana potpisali dokumenta pod nazivom „Posvećenost železnici“.

Samit je organizovao Stalni sekretarijat Transportne zajednice, Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod okriljem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.

Na tom skupu pored ministara saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana i graničnih država učestvuju i predstavnici Evropske komisije i profesionalci iz oblasti železničkog saobraćaja koji su razgovarali na temu unapređenja regionalne i evropske saobraćajne politike i doprinosa izgradnji digitalizovanih i održivih sistema železničkog saobraćaja u regionu.

Određeni su prioritete koji uključuju ponovno uspostavljanje mreže vozova u cilju bolje povezanosti u regionu i EU, unapređenje procesa digitalizacije sistema železnica u oblasti razmene podataka kod prekograničnog prevoza putnika i robe, poboljšanje bezbednosti pružnih prelaza kao i otvaranje železničkog tržišta, navodi se u saopštenju EBRD.

„Siguran sam da će prvi Železnički samit Zapadnog Balkana odigrati ulogu pokretača i uticati na pozitivne promene u oblasti investicija u železnički saobraćaj i reformu politika vezanih za železnicu. To će učiniti da železnički saobraćaj ponovo postane atraktivan za građane i poslovne ljude u regionu“, izjavio je direktor Stalnog sekretarijata Transportne Zajednice Matej Zakonjšek.

On je istakao da se to može postići istovremenim radom na dva koloseka – kroz usvajanje standarda i izgradnju i poboljšanje postojeće infrastrukture, a izrazio je zadovoljstvo što je samit okupio i kreatore politika i predstavnike finansijskih institucija koji zajedno mogu da dovedu do pozitivnih promena.

„Imajući u vidu da železnički saobraćaj ima najmanje štetan uticaj na životnu sredinu, on je odgovoran za izuzetno mali postotak emisija gasova sa efektom staklene bašte i ima veliki potencijal da doprinese ekonomskom napretku celog regiona“, kazao je Zakonjšek.

Direktorka Grupe za održivu infrastrukturu EBRD-a Nandita Paršad rekla je da ta banka pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana u procesu ozelenjavanja svojih privreda i skoro polovina njenih investicija je usmerena ka projektima koji podržavaju zelenu agendu.

„S obzirom na činjenicu da se svet okreće zelenijim i odgovornijim oblicima transporta, i uz dostupna finansijska sredstva, ovo je prilika koju zemlje Zapadnog Balkana ne smeju da propuste da investiraju u svoje železnice. Zajedno sa EU i EIB, nastavićemo da pružamo dobro strukturirano finansiranje za razvoj železnica kao održivog, zelenijeg i bezbednijeg oblika transporta u zemljama Zapadnog Balkana“, potvrdila je Paršad.

Po oceni potpredsednice EIB-a za region Zapadnog Balkana Ljiljane Pavlove „pametnije, bezbednije i digitalizovane železnice u celom regionu doprineće boljem suočavanju sa problemima u očuvanju životne sredine i omogućiti prelaz na održivije oblike transporta“.

„Kako bi ovaj cilj bio postignut, železničkom sektoru su neophodne velike investicije i tehnička podrška, a EIB će biti spremna za primenu Ekonomsko-investicionog plana i pružanje pomoći lokalnim partnerima u pristupu raspoloživim fondovima“, rekla je ona.

Podsetila je da je EIB, kao lider u oblasti investicija u železnički saobraćaj, od 2009. godine u regionu uložila blizu 10 milijardi evra, a više od pet milijardi evra je uloženo u transportni sektor.

„EIB će uskoro pokrenuti novu politiku za investiranje u transport u cilju suočavanja sa postojećim izazovima i prelazak na bezbedne, dostupne, zelene i efikasne oblike transporta za budućnost. A ovaj region će predstavljati sastavni deo tog procesa“, rekla je Pavlova.

U okviru Železničkog samita u Beograd je sinoć stigao voz „Connecting Europe Expresstrain“, osmišljen u okviru Evropske godine železnice, koji će proći kroz 26 evropskih zemalja.

Voz su jutros na železničkoj stanici Prokop obišli učesnici Železničkog samita, među kojima je i premijerka Srbije Ana Brnabić.

Evropska godina železnice predstavlja deo napora EU, u okviru Evropskog zelenog plana, sa ciljem prelaska na održivu privredu kroz postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Jedan od ključnih elemenata ovog plana je uvođenje čistijih i zdravijih oblika transporta, jer je sektor saobraćaja odgovoran za oko 25 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU.

Evropski zeleni plan teži da postigne smanjenje nivoa emisija za 90 odsto do 2050. godine. Železnički sobraćaj je odgovoran za samo 0,4 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU, i ispušta daleko manje ugljen dioksida od drumskog ili avio saobraćaja i predstavlja najodrživiji, najinovativniji i najbezbedniji oblik transporta u EU, ističe se u saopštenju EBRD.

U poređenju sa EU gde je elektrifikovano 75 odsto ukupne železničke mreže, na Zapadnom Balkanu ta brojka iznosi manje od jedne trećine.