Zemlje EU potrošile 311 milijardi evra na istraživanje i razvoj

Rashodi za istraživanje i razvoj bili su 2,3 odsto BDP-a u 2020. godini, u poređenju sa 2,2 odsto koliko je to bilo godinu dana ranije, dok je pre deset godina to bilo dva odsto.

Istraživanje i razvoj su glavni pokretači inovacija, navode na sajtu zvanične evropske statistike, a izdaci kao i intenzitet istraživanja i razvoja su ključna indikatora koji se koriste za praćenje resursa posvećenih nauci i tehnologiji širom sveta.

Najviše novca potrošeno je na sektor poslovnih preduzeća 66 odsto od ukupnih sredstava za istraživanje i razvoj, u istraživanje i razvoj visokog obrazovanje uloženo je 22 odsto, a u državni sektor 12 odsto sredstava. Za privatni neprofitni sektor tek jedan odsto novca je otišlo u ove svrhe tokom prošle godine.

Najveći intenzitet istraživanja i razvoja od 3,5 odsto zabeležen je u Belgiji i Švedskoj, u Austriji (3,2 odsto) i Nemačkoj (3,1 odsto).

S druge strane je šest država članica u kojima je intenzitet istraživanja i razvoja ispod 1 odsto BDP-a, a to su Rumunija, Malta, Letonija, Kipar, Bugarska i Slovačka.

Kada se radi o napredovanju, u poslednjih deset godina ono se najviše osetilo u Belgiji, umesto dva na istraživanje i razvoj troši se sada 3,5 odsto BDP-a, dok se u tri države članice taj procenat smanjio – u Finskoj je sa 3,7 pao na 2,9 odsto, u Irskoj i Luksemburgu pao je sa 1,6 odsto na 1,2 odsto, odnosno sa 1,5 odsto na 1,1 odsto.