Zemlje istoka EU smanjuju razliku u blagostanju

Najpre dobra vest: prema najnovijem mesečnom izveštaju nemačke Bundesbanke o napretku u procesu konvergencije „novih“ zemalja istoka i jugoistoka u odnosu na „stare“ države Evropske unije razlika se uporno smanjuje. U analizi koja obuhvaća Bugarsku, Češku, Estoniju, Hrvatsku, Letoniju, Litvaniju, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju ističe se da je u tim zemljama, uprkos slabosti svetske konjunkture, prošle godine ostvaren rast BDP u proseku od 4,3 odsto. Prethodne 2017. godine to je bilo čak 4,8 procenata.

To znači da se te zemlje približavaju proseku EU: 2013. one su imale 41 odsto, a 2018. već 46 odsto prosečnog BDP po stanovniku u Evropskoj uniji. Ako se to relativizuje na kupovnu moć, onda su se te „nove“ zemlje popele sa 67 na 72 odsto proseka EU, prenosi portal Dojče vele.

Takvu analizu Nemačka centralna banka redovno priprema pre svega za firme i kompanije u Nemačkoj, one koje interesuje kupovna moć građana u tim zemljama kako bi tamo mogle da plasiraju svoje proizvode. Analitičari Bundesbanke takođe uočavaju sve veću povezanost i zavisnost tih zemalja od međunarodne razmene, i integraciju u zajedničko tržište.

A šta je sa naukom?

Nemačka centralna banka takođe upozorava da te zemlje ozbiljno zaostaju i u još jednom, možda čak presudnom faktoru za blagostanje: u investicijama u nauku i istraživanja. Dok je prosek ulaganja u nauku u EU oko 2 odsto BDP, u tim zemljama je još od 2017. prosek samo jedan procenat, i mogli bi se reći da nema naznaka da postoji svest koliko je to važno za nacionalnu privredu.

Bundesbanka u svom izveštaju takođe navodi da se transfer tehnologije i znanja donekle može odvijati i direktnim investicijama, ali upozorava da su sopstveno istraživanje i nauka jedan od najvažnijih faktora za ekonomski potencijal neke zemlje.