Ministarstvo rada: Uskoro akcioni plan o ekonomskim migracijama

Istraživanje SAM-a pokazalo je da mladi iz Srbije odlaze delom i zbog socijalne sigurnosti, uslova rada ali i mogućnosti karijernog napredovanja.

S druge strane, kada je reč o povratku u našu zemlju, nekih 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinese razvoju zemlje i društva.

Istraživanje SAM-a pokazalo je da blizu 80 odsto ispitanih menadžera smatra da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.

Najviše njih nedostaje u zanimanjima poput IT-ja, posebno data analitičara, ali fali i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

Kako bi prevazišle nedostatak adekvatne radne snage na tržištu, zaključili su u SAM-u, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima, ali i kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija i dislociranjem proizvodnih lokacija.

Samo 10 odsto ispitanika se, napominje se, odlučuje na „uvoz“ radne snage.

Ne bi li zaustavila odliv radne snage iz Srbije Vlada je početkom prošle godine formirala i tim koji bi se bavio praćenjem ekonomskih migracija i sprečavanjem daljeg odlaska, pre svih, mladih ljudi iz naše zemlje.

Februara ove godine Vlada je usvojila i strategiju u kojoj se predviđaju koraci u narednih sedam godina.

U Ministarstvu rada za Danas kažu da je trenutno u toku izrada trogodišnjeg akcionog plana od 2021. do 2023.

“S obzirom na to da Vlada imenuje članove tog tela, kao i da ga čine i predstavnici drugih organa, Ministarstvo će u najskorije vreme predložiti svoje predstavnike”, navode za naš list u Ministarstvu rada.

Iako je kvalitet života to zbog čega mladi iz Srbije najčešće odlaze, Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da bi ključno u zadržavanju mladih bila mogućnost da se kvalitetno zaposle.

“Teško da mi možemo da se poredimo sa razvijenim državama u kojima su plate daleko veće nego ovde. Cene nekretnina su visoke, mladi teško sa platama ovde mogu da dođu do stana”, ističe Atanacković i kaže da tu ima malo izuzetaka, poput nekih koji rade u sektoru IT.

Predsednica Sekcije mladih u Samostalnom sindikatu Ružica Grabovac Marković kaže za Danas da nije iznenađena rezultatima istraživanja.

“Baš ta grupa mladih, ako ne i malo starija, ne vidi budućnost u Srbiji. Od trenutka kada počne obrazovanje do trenutka kada dođemo na tržište rada, shvatimo da u tom periodu postoji samo rad mladih, odnosno učenje, ali za koga i koji posao”, napominje Grabovac Marković.

Ona kaže da je Srbija u deficitu sa kadrovima srednjih stručnih škola, poput tesara, armirača, metalostrugara, profesionalnih vozača, poljoprivrednih tehničara, i da niko ne radi na izmeni smerova srednjih stručnih škola, odnosno niko ih ne promoviše kao potrebne.

Mladi, kako dodaje, žele da odu, žele da idu tamo gde će imati socijalnu sigurnost, krov nad glavom, zdravstveno osiguranje, gde će raditi ono za šta su se školovali i ne žele svoje vreme, trud i rad da poklanjaju nikome.