Zemunci sami pravili vodovodnu mrežu, sad im traže da je plate

Ali, dok u medijima prostor uglavnom dobijaju građevinski poduhvati gradske vlasti, poput fontane na Slaviji od 1,8 miliona evra ili jarbola sa zastavom od 1,9 miliona, pažnju stanovnika na periferiji grada okupiraju malo drugačije atrakcije: recimo nepostojeći vodovod u zemunskim naseljima Vojni put i 13. maj.

Osim svrhe kojoj služe (zabava naspram tekuće vode), ove poduhvate razlikuje i način finansiranja. Tako će jarbol i vodoskok gradska vlast rado sama platiti, zbog čega za neglamurozni vodovod neće biti para, pa lokalna samouprava traži da ga građani sami izgrade od svojih plata i penzija.

To je Danasu potvrđeno u Beogradskom vodovodu, a tako je građanima poručeno i na sastanku sa predsednikom zemunske opštine Dejanom Matićem, održanom prošlog vikenda.

Ove projekte razlikuje i još jedna stvar: vodovod je jeftiniji.

Naime, u pomenuta dva zemunska naselja ima 1.680 domaćinstava i firmi (samo na Vojnom putu 1.500), koji nemaju legalni vodovod. Ta situacija najviše je posledica neodgovorne politike opštinske vlasti devedesetih godina, kada su na čelu Zemuna bili Vojislav Šešelj i današnji predsednik države Aleksandar Vučić, ali takođe i vlasti pre i posle njih. Radikali su tokom devedesetih podsticali naseljavanje mahom izbegličkog stanovništva na rubnim delovima Zemuna, pa su tako od nekolicine starih kućeraka nastala ogromna nelegalna naselja koja danas znamo kao Altinu, Vojni put, Plave horizonte i slično. Masovnu gradnju nije pratio ni urbanistički red ni bilo kakva komunalna infrastruktura, pa su tako u glavnom gradu Srbije nikle hiljade kuća bez kanalizacije, bez vode i bez asfalta. Za mnoge od tada pridošlih stanovnika, do danas se malo toga promenilo, uključujući i vodovod.

Budući da im je opštinska vlast dozvolila da se dosele, ali im nije obezbedila tekuću vodu, građani su u to vreme, ulicu po ulicu, sami postavljali vodovodne cevi sve do mesta na kojem je bilo moguće povezati ih na gradsku mrežu.

Danas, beogradski vodovod ovu mrežu ne priznaje, ne želi da je održava i tvrdi da su građani priključeni preko nelegalnog vodovoda, što mu istovremeno ne smeta da im utrošenu vodu uredno naplaćuje. Štaviše, pošto je vodovod nelegalan, BVK je počeo da građanima naplaćuje i takozvani rastur vode, što znači da ako curi neka od glavnih cevi ili neko krade vodu, Vodovod to niti popravlja niti istražuje, već nedostajuću vodu prosto podeli „na ravne časti“ svim registrovanim korisnicima. Tako je pre nekoliko meseci svim domaćinstvima u naselju stiglo da plate po 10.000 dinara za taj „rastur“. To što su građani prijavljivali da se cisterne samog Vodovoda tankuju upravo na „nelegalnoj“ mreži i da onda BVK tu vodu uredno naplaćuje stanovnicima, nije naišlo ni na kakvu reakciju nadležnih.

Sada je lokalna vlast konačno odlučila da nešto uradi po tom pitanju, ali to nešto nije da svojim sugrađanima izgradi legalni vodovod, već da sve troškove izgradnje prosto prebaci tim istim građanima.

Predsednik opštine Dejan Matić, poznat i po tome što je u prethodnoj karijeri bio auto-limar, pred krcatom salom zabrinutih građana svoj govor počeo je ovako: „Komunalni problemi muče sve nas. Kad dođu izbori, vi dajete poverenje onima za koje smatrate da su sposobni da ih reše. Hajde da stvorimo uslove za odrastanje svih naših građana, od najmlađih do najstarijih“.

Zatim je zahvalio gradonačelniku Siniši Malom i gradskom menadžeru Goranu Vesiću na njihovoj podršci, bez koje svega ovoga ne bi bilo, ali je ubrzo izgubio naklonost okupljene mase, pošto su predstavnici Vodovoda okupljenima objasnili šta plan za „odrastanje svih od najmlađih do najstarijih“ zapravo znači.

A to je ukratko sledeće. Vodovod će utvrditi stanje nelegalnog vodovoda i potrebne prepravke koje moraju da se izvrše da bi taj vodovod odgovarao važećim standardima. Onda će se trošak svih rekonstrukcija podeliti na domaćinstva, koja će to onda da plate. Kada sve bude urađeno Vodovod će preuzeti taj vodovod i nastaviti da građanima naplaćuje vodu, bez famoznog rastura.

Koliko će sve to da košta, ne zna se tačno, ali kako je rečeno, iskustvo je pokazalo da troškovi dovođenja „neuslovne“ mreže u potrebno stanje iznose 30.000 do 50.000 dinara po priključku. Zauzvrat, vodovod će građanima otpisati troškove za dosadašnji „rastur“ vode, a ako je neko platio taj dug, taj novac će mu biti uračunat u pretplatu za buduće račune za vodu.

Dodatna „povoljnost“ je što građani neće morati da plate redovnu cenu priključka na vodovod koja, kako je rečeno, iznosi 86.000 dinara, a kako su Danasu kasnije zvanično rekli u Vodovodu, ne iznosi toliko, već 67.000 dinara.

Malo je reći da su okupljeni Zemunci reagovali negativno na ovu ponudu. Razlog je to što je Vodovod pre par godina svima njima već uzeo od 26.000 do 36.000 dinara za „registraciju vodomera“, nakon TV kampanje u kojoj im je poručivano da moraju da ugrade ove vodomere i da se prijave kako bi mogli da legalno plaćaju vodu. Sada im opština i Vodovod traže još 30.000 do 50.000 dinara da preprave vodovodnu mrežu iz svog džepa, čime se njihov ukupan trošak penje upravo na pomenutih 86.000 dinara.

Tako je ponuda opštine Zemun, Grada Beograda i BVK, da stanovnici Vojnog puta i 13. maja za ukupno 86.000 dinara dobiju polovan vodovod koji su još i sami izgradili, umesto da za manje para dobiju nov vodovod koji je izgradila lokalna samouprava, kao što su dobijali ostali Beograđani.

Ponuda gradske vlasti još je čudnija kad se uzme da uz prosečan trošak od 40.000 dinara po potrošaču i 1.680 pogođenih korisnika, ukupan ceh za prepravku vodovodne mreže iznosi samo 560.000 evra.

Kako reče gradonačelnik Mali, „dovoljno smo bogata zemlja da izdvojimo deo novca za (jarbol od 120 metara)“, „Višak novca koji imamo u budžetu izdvojili smo za to“.

Zašto višak novca u budžetu nije izdvojio da svojim sugrađanima izgradi vodovod, Mali nije rekao, ali će građani dogodine verovatno poslušati predsednika zemunske opštine Dejana Matića i zaista glasati za one za koje smatraju da su sposobni da njihove komunalne probleme stvarno reše.