Žene ponižene i na tržištu rada

„Ujutru ćeš ustati u pola pet da založiš vatru i spremiš doručak, pa ćeš da sedneš da se odmoriš, onda ćeš da namiriš stoku, pa sedneš da se odmoriš, pa ćeš da opereš sudove i pristaviš ručak, pa sedneš da se odmoriš…“ I tako redom do večeri red posla, red predaha.

Ovaj naizgled zastareli vic strašno asocira na stvarnost, ne samo seoske žene, već i gradske, bez obzira da li je „samo“ domaćica i majka ili ima i karijeru, bilo kao radno mesto bez mnogo ambicija, bilo uspešnu. Zbog tog dvojstva ili trojstva životnog angažovanja, sva istraživanja pokazuju da žene danas imaju znatno više zaduženja i posla nego muškarci, ali su i dalje u nepovoljnijem položaju i u životu i na poslu. To uključuje i manje plate kao najočitiji pokazatelj, ali i slabiju protočnost ka važnim poslovima, posebno rukovodećim mestima, sporije napredovanje u karijeri, čak i u granama koje su već tradicionalno „ženske“.

Napokon, prema trendovima koji su zapaženi poslednjih decenija, ženska radna snaga gravitira ka manje plaćenim oblastima, pa su tako osvojile zdravstvo, socijalnu zaštitu, prosvetu, novinarstvo. To su oblasti koje zahtevaju visoku stručnost i/ili posvećenost, ali ne odbacuju profit i zarade su manje od proseka.

– Nejednakost žena i muškaraca je najviše izražena u zapošljavanju, jer svi podaci pokazuju da su žene manje zaposlene, zarađuju u proseku 12 odsto manje od muškaraca i češće su izložene diskriminaciji i uznemiravanju na radnom mestu – od postavljanja pitanja u vezi sa planiranjem porodice, preko seksualnog uznemiravanja, do nemogućnosti napredovanja, preraspodele na niže radno mesto pa čak i otkaza nakon povratka sa korišćenja porodiljskog ili odsustva rada radi nege deteta. Kada na to dodate mere štednje i zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, u kome žene čine većinu, dobija se realna slika položaja žena na tržištu rada, kaže za Danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

To pokazuju i nalazi analize „Položaj žena na tržištu rada“ (Fridrih Ebert Fondacija), u kojoj se, između ostalog, skreće pažnja na, uslovno rečeno, rodni izbor zanimanja, a zapravo podvojenost uslovljenu polom. „Sektorska segregacija je vidljiva i kada se posmatra sklonost za rad u pojedinim sektorima kao i zastupljenost muškaraca i žena unutar sektora. Najviše žena radi u sektoru usluga (67,5 odsto ukupno zaposlenih žena), a znatno manje u poljoprivredi (16,2 odsto) i industriji (16,3 odsto). Dosta muškaraca radi takođe u uslužnom sektoru, ali u značajno manjem procentu (48,7 odsto), dok ih je u odnosu na žene znatno više u industriji (30,8 odsto odsto) i nešto više u poljoprivredi (20,5 odsto)“, navode autori studije.

Segregacija je još vidljivija unutar sektora, pa su poljoprivreda i industrija muški sektori, dok je u uslugama drugačiji raspored snaga i žene su činile 51,8 odsto zaposlenih, a muškarci 48,2 odsto. Međutim, baš unutar tog sektora beleže se dominantno ženske delatnosti: zdravstvo (75,7 odsto žena), obrazovanje (73,4 odsto) i finansijske usluge (63 odsto žena).

– Žene se i dalje u velikom broju opredeljuju za poslove administracije, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, trgovine i usluga, gde su plate niže. Jedno novo istraživanje je pokazalo da je na rukovodećim mestima u Srbiji samo 30 odsto žena, a isti je procenat žena koje su pokrenule sopstveni posao i to opet u specifičnim delatnostima usluga, kao što su saloni lepote, računovodstvo i knjigovodstvo, spremanje hrane. Tamo gde su veće zarade i gde se donose odluke žene su u manjini, kaže poverenica.

Nije zgoreg podsetiti da je u poslednjem kvartalu 2018, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa radne aktivnosti stanovništva starijeg od 15 godina bila 54,4 odsto, pri čemu kod muškaraca 62,4 odsto, a kod žena 47,0 odsto. Jednostavnije rečeno, više muškaraca radi iako ih je u ukupnom skoru manje nego žena. Koje su, pri tome, dugovečnije i obrazovanije. Struktura zaposlenih unutar zanimanja upućuje na još jednu izraženu dominaciju muškaraca: 70,6 odsto rukovodilaca je muškog roda.

Vrlo verovatno je ta rodna neuravnoteženost u podeli odgovornosti i nadležnosti značajan uzrok diskriminacije na radu. Naime, najveći broj pritužbi koje stižu poverenici odnosi se upravo na oblast rada i zapošljavanja, a više od polovine pritužbi podnose žene.

– Pritužbe ne odražavaju pravo stanje, jer je mnogo onih koji zbog straha od gubitka posla oklevaju da nam se obrate, pa čak nekada i odustaju od postupka. Diskriminacija se često dešava u četiri oka, bez pisanih tragova i svedoka, ili svedoci zbog sopstvenih strahova oklevaju da svojim iskazima podrže podnosioce pritužbi. Mi radimo sve što je u našoj nadležnosti jer su neka od svedočenja koja smo čuli ozbiljno zabrinjavajuća. Tako smo prethodnih godina držali obuke za inspektore rada koje smo učili da pre svega razlikuju mobing od diskriminacije, imali niz sastanaka sa predstavnicima sindikata koji su važan faktor u ovoj borbi, jer upravo oni mogu podneti pritužbe u ime pojedinaca koji se često plaše. Naš rad će svakako biti nastavljen, ali zabrinjava tolika količina straha i nerazumevanja za korišćenje zakonskih mehanizama i institucija koje su na raspolaganju, kaže Brankica Janković za Danas.

Ona ima niz pitanja, počev od toga zašto je to tako i gde se izgube ambicije svih tih uspešnih učenica i studentkinja do dileme da li je ova praksa samo nasleđe patrijarhata koje sputava žene da ostvare svoj maksimum u karijeri ili se radi o mnogo praktičnijim stvarima.

– Neophodno je stvoriti uslove da žene koje žele da rade i brinu o porodici imaju odgovarajuću podršku države, što podrazumeva jaku zaštitu prava porodilja i majki, ali i da postoji dovoljan broj vrtića sa prilagođenim prostorom i radnim vremenom za celodnevni boravak dece, kao i pravo zaposlenih roditelja na skraćeno ili klizno radno vreme tokom određenog perioda, ističe poverenica.

No i ta „vatrogasna“ rešenja ukazuju i na nepromenjeno stanje na koje često ukazuje ministarka za demografiju Slavica Đukić Dejanović da je teret roditeljstva u najvećoj meri na ženi, bez obzira na to da li radi ili ne.

Na udaru zabrane zapošljavanja

Poverenica je, podsetimo, nedavno Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu uputila Inicijativu za izmenu Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koja predviđa ukidanje zabrane zapošljavanja jer ta mera najviše pogađa žene, jer one čine većinu zaposlenih u ovom sektoru. Dodatni problem, koji može da utiče ne samo na karijeru, nego i na životni ritam, jeste činjenica da su žene angažovane po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima u javnom sektoru, praktično, sprečene da rađaju pošto ih neretko i država kao poslodavac jednostavno pušta niz vodu, odnosno nema nikakve garancije da se posle porodiljskog bolovanja mogu vratiti na rad.

Manje plate

Analiza „Položaj žena na tržištu rada“ pokazala je da su i u sektorima u kojima žene čine većinu, muškarci na bolje plaćenim radnim mestima, pa u sektoru finansija zarađuju 12,9 odsto više nego žena, u zdravstvu 12,6 odsto, u trgovini 11,1 odsto, u obrazovanju 5,5 odsto. Da je država poslodavac sa manje sluha za rodnu ravnopravnost pokazuje i podatak da su zarade žena u državnom sektoru niže od zarada muškaraca za 12 odsto, u privatnom za devet.