Žene preduzetnice Srbije prave torbe od PVC folije i starih bilborda i izvoze u Italiju

„Bile smo na sajmu socijalnog preduzetništva u Milanu, gde smo prodale 150 torbi. Učestvovale smo i na sajmu nanotehnologije u Parizu, tamo smo prodale 45 torbi“, rekla je za Betu predsednica tog Udruženja Ivanka Stamenović.

„Ekobag“ postoji 14 godina, a najviše sarađuje sa velikim i proverenim kompanijama kao što je Erste banka za koju su izradile torbe za laptop.

Preduzetnice, kako je istakla Stanković, upotrebom korišćenih materijala štite životnu sredinu.

„Od skoro smo počele da radimo torbe od jedra jedrilica. U planu imamo i novi projekat, sad smo u pregovorima kako da dođemo do tog materijala“, rekla je Stamenović.

Neprofitna organizacija „Festival drugačije mode“, koja podržava žene preduzetnice u malim biznisima, okupila je 20 žena iz cele Srbije, koje su nedavno na izložbi u Beogradu predstavile ručno rađene proizvode od sekundarnih sirovina.

Suosnivačica festivala Katarina Ejdus navela je da postoji 20 brendova koji su vrlo specifični zato što potpadaju pod razne aspekte mode.

„Mi smo mapirale brendove koji se bave kulturnom raznolikošću svog lokala, reciklažom i apciklažom tekstila, seken hend brendove i oni koji se proizvode od prirodnih materijala“, rekla je Ejdus.

Navela je da njihova neprofitna zajednica, za podršku ženskom preduzetništvu, za sada okuplja 80 do 90 žena iz cele Srbije.

„Pokazale smo da postoji zajednica koja prepoznaje važnost lokalne, spore mode i kulturnog nasleđa“, rekla je Ejdus.

Istakla je da je održiva, moda je human pristup proizvodnji, upotrebi i odlaganju tekstila, a kulturna raznolikost obuhvata razne motive koje su žene utkale svojim radom na tekstil, tkanjem, vezom ili heklanjem.

Suosnivačica tog festivala Nataša Niškanović istakla je da je važno da se o toj temi sve više govori, jer je industrija brze mode jedan od najvećih svetskih zagađivača.

Procenjuje se da na deponijama širom sveta godišnje završi oko 235 milijardi tona odeće i da 20 procenata zagađenja sveže vode nastaje tretiranjem tekstila.

„Svako od nas mora da se obuče, ali možemo da počnemo da razmišljamo na koji način to radimo i budemo trendseteri i trendseterke drugačije mode. Razmišljanjem o tome da li nam zaista treba svaki novi komad odeće kad krenemo u kupovinu ili kroz podršku inicijativama kao što je naša, menjamo navike“, rekla je Niškanović.