Žene u Srbiji se više školuju, ali su manje plaćene

Manje su plaćene, a iako završavaju više škole, teže dolaze do posla. Imaju manje plate i penzije u proseku, a više su od muškaraca angažovane na neplaćenim poslovima, onim kod kuće. I dok je doktora nauka pre dve godine više bilo među ženama nego muškarcima, njih je mnogo manje na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima, direktorima, gradonačelnicima, ali i među članovima institucija poput SANU, u kom je prošle godine više od 90 odsto članstva bilo muškog pola.

Gotovo dve trećine poslanika u Skupštini su muškarci, a taj procenat raste kada se radi o odbornicima u gradskim skupštinama, da bi tek šest odsto mesta među gradonačelnicima i predsednicima opština prošle godine pripalo ženama.

Visoke škole i fakultete više upisuju i završavaju žene, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Među upisanim studentima žena je u 2019. bilo 57 odsto, a među diplomiranim 59 odsto. Žene čine više od polovine zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu, umetnosti, prirodnim naukama, dok su muškarci dominantni u sektoru informacione i komunikacione tehnologije, inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva. U poslednjih nekoliko godina, tačnije od 2014. do 2019. raste procenat žena koje upisuju fakultete, a samo u 2019. u Srbiji doktoriralo je 448 žena i 344 muškarca. Više od 80 odsto doktora nauka u oblasti zdravstva te godine bile su žene, baš kao i više od 60 odsto među doktorima nauka u prirodnim naukama, statistici i matematici, kao i u umetnosti i humanističkim. Više doktora nauke među muškarcima, s druge strane, bilo je u IKT sektoru.

Uprkos tome, gotovo u svim starosnim kategorijama manje je zaposlenih žena nego muškaraca. Kada se gleda na osnovu obrazovanja, muškarci su uposleniji u svim kategorijama osim kada se radi o visoko obrazovanim gde je podjednak procenat – 65,9 odsto žena radi, za razliku od 65,6 odsto koliko je procenat muškaraca koji imaju posao sa fakultetskom diplomom. Kod onih sa srednjom školom odnos je 60:45 za muškarce, 22 odsto je zaposlenih među ženama sa nižim obrazovanjem u odnosu na 40 odsto muškaraca.

Iako je žena više među stručnjacima i umetnicima, inženjerima i stručnim saradnicima, administrativnim zanimanjima kao i uslužnim i trgovačkim, muškarci dominiraju u vojsci, zanatstvu, poljoprivredi, ali i na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima i zakonodavcima, gde ih je 2019. bilo 67 odsto, u odnosu na 33 odsto žena.

Samim tim, otuda i jaz među platama između muškaraca i žena, koji je pre dve godine bio u proseku 8,8 odsto.

„Ovaj podatak svrstava Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi. Međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca“, navodi RZS.

Što je manje preduzeće i platni jaz je manji, pokazuju njihovi podaci, a najveći u korist muškaraca je u kompanijama koje zapošljavaju 1.000 i više ljudi, nekih 17,6 odsto. Gledano po sektorima, žene su bolje plaćene u građevinarstvu, muškarci u prerađivačkoj industriji i trgovini, finansijskim delatnostima i poslovima sa nekretninama. Najmanji jaz je u administrativnim poslovima i obrazovanju.

„U Srbiji su tradicionalno preduzetnici više muškarci, oni su ti koji otvaraju firme i u proseku kao gazde više zarađuju, tako da oni utiču na prosek plata. Analiza bi trebalo da ide po sektorima, da se vidi gde su razlike najviše i onda utvrdi zašto su razlike u platama takve. Imamo mnogo obrazovanih žena, ali njihov procenat u odnosu na muškarce kada se radi o otvaranju firmi je 4:1, ili 5:1. Tu je ta razlika dosta izražena“, kaže za Danas Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku.

Žena je više, napominje on, u poslovima koji su vezani za uslužnu delatnost, proizvodnju, a kada i dođu do viših pozicija u firmama, to su najčešće ljudski resursi, marketing, i jednim delom finansijski sektor i edukacija.

„Na ostalim pozicijama su uglavnom dominantni muškarci i to pokazuje da smo mi i dalje patrijarhalno društvo. Poslovanje i uspeh u Srbiji traži mnogo odricanja, žene završe fakultete, nađu posao, dobiju dete i nekada odluče da ne prihvataju više pozicije, jer to znači da moraju da rade i vikendom“, ističe Rajić.

Naš sistem je takav, kako kaže, nažalost da nemamo visoke plate i da i ako neko želi višu poziciju na poslu, mora da plati da bi mu neko čuvao dete.

„Naše zarade su takve da dosta njih ne može to da plati, a uslovi poslovanja u Srbiji su i dalje surovi, biznis je ovde takav da morate potpuno da se okrenete tome, da morate mnogo kompromisa da pravite između porodičnog i poslovnog života, a žene su te koje prave više kompromisa“, napominje Dragoljub Rajić.

Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Žene koje su u braku i koje imaju dete uzrasta do sedam godina, najviše vremena provode u neplaćenim poslovima, navodi se u anketi RZS, skoro celu radnu smenu. I muškarci iz ove kategorije su više angažovani u poslovima oko kuće u odnosu na sve druge – gotovo tri sata.

Na neplaćenom poslu, onom kod kuće najčešće, muškarci provedu u proseku dva sata dnevno, žene čak četiri i po sata. Naravno, u ruralnim sredinama ovaj „kućni“ deo posla je mnogo obimniji nego u gradskim područjima.

„Jeste da imamo žene u parlamentu, i u Vladi i kada se to vidi deluje idealno, ali to je urađeno da bi se time pokazalo Evropi kako se vodi računa o rodnoj ravnopravnosti, ali stvarnog i suštinskog pomaka nema jer te žene nisu došle znanjem, obrazovanjem, predanošću na ta mesta već zato što ih je neko tu postavio i one nemaju realnu moć odlučivanja, moć da nešto menjaju u društvu“, kaže za Danas predsednica ASNS-a Ranka Savić.

Iako se stalno radi na zakonima problem je što, kako kaže, i kada imamo zakone koji nisu loši mi ih ne sprovodimo.

„Pomak nije onakav kakav bi trebalo da bude. Žena ima 180.000 više nego muškaraca u Srbiji, u proseku žive i pet godina duže. One su ekonomska snaga koja treba da se iskoristi i svako društvo gubi ako to ne iskoristi“, napominje Savić i podseća da su upravo skandinavske zemlje prepoznale taj ekonomski potencijal žena.

Muškarci vode domaćinstva

Osim u platama, muškarci su u proseku pre dve godine imali i veće penzije od žena, nekih 32.000 dinara u odnosu na 25.000 dinara koliko su mesečno te godine primale žene u starosnoj penziji.

Muškarci su dominantni u još jednoj kategoriji koju je RZS analizirao, a to je vođenje domaćinstva. Poslednji dostupni zvanični podaci iz 2011. pokazuju da su žene dominantne samo kada su jedini član domaćinstva. U svim ostalim dominiraju muškarci, jer je procenat žena na koje se domaćinstvo vodi kada se radi o dvočlanim zajednicama ispod 30 odsto, u tročlanom manje od 25, i četvoročlanim negde oko 15 odsto.

Kada se radi o porodicama, same majke sa detetom su u 77,3 odsto i te na koje se vodi domaćinstvo, dok se u svega 8,6 odsto slučajeva u bračnim zajednicama bez dece domaćinstvo vodi na ženu, u 10,6 odsto slučajeva u bračnim zajednicama sa decom, a 26,2 odsto žena je „glava“ domaćinstva u vanbračnim zajednica bez dece, odnosno 19,5 odsto u vanbračnim sa decom.

Što više dece porodica ima, to je češći slučaj da se domaćinstvo vodi na muškarca. Procenat udovaca, odnosno udovica i razvedenih je veći među ženama, a neoženjenih je više nego neudatih.