Žene u Srbiji u proseku bolje plaćene od muškaraca u šest sektora

Prosečna bruto zarada 2018. bila je 963.000 dinara, ili nešto malo više od 80.000 dinara mesečno.

Te godine, muškarci su zarađivali u proseku 8,8 odsto više nego žene, oni su prosečno bili plaćeni više od milion dinara godišnje, za razliku od žena koje su za 12 meseci zaradile 916.000 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Slično je i sa bonusima, koji su se u zavisnosti od sektora i kompanija kretali od 3.200 do čak 103.000 dinara.

I dok su najmanji bonusi bili u zdravstvu i državnoj upravi, a najveći u finansijama, razlika je među polovima bila velika i u „nagrađivanju“ jer su muškarci dobijali bonuse u proseku od 21.000 dinara, a žene manje od 15.000 dinara.

U većini delatnosti muškarci su zarađivali više, s tim da je razlika između prosečne zarade muškaraca i žena bila najveća u sektoru finansija i osiguranja, gde su muškarci 26,6 odsto više plaćeni od žena.

S druge strane, u sektorima građevinarstva, rudarstva, snabdevanja vodom i upravljanje otpadnim vodama, ali i saobraćaja i državne uprave žene su ostvarile veću prosečnu zaradu.

Na primer, u građevinarstvu žene su bile za 18,8 odsto bolje plaćene od muškaraca.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da će ubuduće jaz u platama između muškaraca i žena da se smanjuje, jer su žene sve više na mestima gde se više zarađuje.

„Sada imamo sektore poput tekstilnog gde uglavnom samo žene rade a primanja su niska, ali kako se sada više školuju nego muškarci to će se odraziti u budućnosti i na plate“, ističe Atanacković.

On kaže da u građevinarstvu gde su žene više plaćene od muškaraca nema puno žena koji su direktni izvršioci, koji kopaju, voze, zidaju, ali je dosta arhitekata, inženjera i da se ta razlika ogleda upravo u tome.

„Kada se radi o konfekciji, žene čine nekada 90 do 95 odsto radnika u takvim firmama i imaju male plate. Tako da ti proseci i od toga zavise, tu se prave razlike, tamo gde je masovno zapošljavanje određenog pola, tu su plate u korist onih kojih je manje“, napominje naš sagovornik.

Gledano ukupno, prosečne zarade veće od milion dinara u 2018. imali su zaposleni u rudarstvu, snabdevanju električnom energijom, informisanju, finansijama, nekretninama, stručnim, naučnim i inovacionim delatnostima, kao i državnoj upravi.

Iako je prosek zarada veliki zahvaljujući „bogatima“, najveći deo zaposlenih u Srbiji, gotovo 30 odsto njih zarađivalo je godišnje između 400.000 i 600.000 dinara, dok je 22,4 odsto imalo zaradu od 600.000 do 800.000 dinara.

Deset odsto najbolje plaćenih u Srbiji u proseku je zarađivalo 1,5 miliona dinara godišnje, što je 3,5 puta više nego onih 10 odsto sa najmanjim primanjima.

Tačnije, tih 10 odsto najsiromašnijih je 2018. u proseku zaradilo 452.000 dinara za 12 meseci, manje od 38.000 dinara mesečno.

Atanacković napominje da se plate moraju staviti u kontekst našeg ekonomskog razvoja, ali da je činjenica i to je, kako kaže, negativno da postoji veliki raspon između najvećih i najmanjih primanja.

„Oni koji imaju veća primanja i prave prosek utiču na povećanje cena, pre svega komunalnih usluga. Za takva povećanja nema nekog opravdanja jer ako je inflacija ispod dva odsto godišnje nije logično da bilo šta poskupi više od te vrednosti. Sve što poskupi više od toga pravi veliki problem onima koji imaju minimalne plate“, ističe Atanacković.

Struktura zarada pre dve godine je u nekim segmentima ostala ista kao i ranijih godina, na primer, kada se radi o obrazovanju najbolje plaćeni su bili oni sa visokim obrazovanjem koji su godišnje zarađivali 1,3 miliona dinara, bez škole ili samo sa osnovnom školom imali su prosečne zarade od 652.345 dinara, a zaposleni sa srednjim nivoom obrazovanja zaradili su, u proseku, nepunih 60 odsto od prosečne zarade zaposlenih sa visokim obrazovanjem.

Muškarci su ostvarili višu prosečnu zaradu od žena u svim kategorijama obrazovanja, a najmanja razlika između zarada zabeležena je kod zaposlenih sa srednjim obrazovanjem.

Najviše zarade su kod starijih od 60 godina, koji su imali u proseku više od milion dinara godišnje plate, mlađi od 30 godina inkasirali su te godine, prema podacima RZS, 13,2 odsto manje od ukupnog proseka ili nešto više od 836.000 dinara.

Učešće zaposlenih sa niskim zaradama u ukupnom broju zaposlenih u Srbiji je 2018. bio nekih 18 odsto, što je negde na sredini ako se pogledaju zemlje u okruženju i EU, gde je taj broj u pojedinim zemljama poput Litvanije ili Letonije veći od 20 odsto.

Nebojša Atancković podseća da se razlike u zaradama prave i u zavisnosti od toga koliko je koji kadar potreban.

„U metalskom sektoru, na primer, razlikuju se plate određenih deficitarnih zanimanja, kao što su varioci, gde su u okviru iste grane ona zanimanja gde je kadar deficitaran bolje plaćeni“, napominje Atanacković i dodaje da nije u redu i to što postoji razlika između zarada kod iste vrste posla u javnim preduzećima u odnosu na privatni sektor.

Gledano prema strukturi zaposlenih 25,2 odsto je 2018. radilo u prerađivačkoj industriji, 12,8 u trgovini, u obrazovanju i zdravstvu više od 10 odsto, 6,1 u sektoru administrativnih usluga.

Najviše je zaposlenih sa srednjom stručnom spremom, 57 odsto, bez škole radi 10 odsto, a visoko obrazovanih među zaposlenima u Srbiji pre dve godine bilo je 24,4 odsto.

Većina, gotovo 80 odsto zaposlenih u našoj zemlji, ima ugovore na neodređeno vreme.

Platni jaz

Prema podacima Evrostata, platni jaz između žena i muškaraca u Evropskoj uniji tokom 2018. bio je 15 odsto. Najveći platni jaz između žena i muškaraca bio je u Estoniji, gde su žene u proseku za 21,8 odsto bile manje plaćene od muškaraca. U Luksemburgu je zabeležen najmanji platni jaz između žena i muškaraca od 1,4 odsto, dok je te godine u Srbiji on bio 8,8 odsto.