Žetva pšenice završena, a ratari još ne znaju cenu

Ono što im se za sada nudi su akontacije, licitira se cenama, a predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić za Danas kaže da je pšenica mnogo manje rodila nego prošle godine i da za sada niko ne izlazi sa nekim konkretnim cenama.

“Traži se preko 40 dinara, ovde je oko 35 dinara bez PDV-a, a većina poljoprivrednika koja nema neka zaduženja opredeila se da ostavi pšenicu na čuvanje i da sačeka cenu. Videćemo. Verujem da će cena otići gore usled promene na tržištu kada se radi o ponudi i tražnji”, kaže Jakšić.

On napominje da nikada do sada nije bilo da se žetva završi a da se cena ne zna, ali to im sada nije jedini problem koji imaju.

“Imamo jedan drugi veliki problem, uljana repica je jako puno pala, sa 110 dinara na nekih 78 do 80 dinara, što je malo. Žetva sunockreta kreće početkom avgusta i tu ništa ne znamo, I tu nam nude jako male cene, koje su ispod onoga što smo dobijali prošle godine i tu bi država trebalo da reaguje, da omogući izvoz, da se oslobode kapaciteti kojih ima, da bi moglo da se lageruje, jer dosta je uljarica koje nisu prodate”, ističe naš sagovornik i napominje da će ratari ako se nastavi zabrana izvoza imati jako veliki problem sa cenom.

U Bugarskoj je, naglašava Jakšić, suncokret bio 110 dinara plus PDV, a trenutno se kod nas licitira sa cenom od 70 dinara što je malo.

“Jako je to malo kada se uračuna koliko su poskupeli svi inputi, od repromaterijala, goriva. Poljoprivrednici su očekivali veću cenu suncokreta, zasejano ga je više nego prošle godine, ali dolazimo do toga, ako ostane zabrana izvoza opet ćemo imati monopol na tržištu, gde će se uljari dogovoriti i dati cenu koju hoće”, napominje on.

Podnosili su ratari, kako kaže, čak i krivične prijave zbog kartelskog ponašanja, ali je poslednjih godina to bilo u redu. Sada se plaši da ponovo ne dođu u situaciju “da dobiju cenu za koju će se neki dogovoriti”.
Jakšić kaže da je rat u Ukrajini dosta uticao na kretanja, pre svega na cene inputa i podseća da je đubrivo u nekom trenutku poskupelo i 300 odsto.

“Imali smo problem i sa azotnim đubrivom, očekivali smo da će i cene poljoprivrednih proizvoda da odu gore, međutim, ništa”, kaže Jakšić.

I drugi poljoprivrednici zabrinuti su zbog zabrane izvoza žitarica, a nakon što je Inicijativa za opstanak poljoprivrede Srbije podnela Ministarstvu poljoprivrede zahtev za rešavanje problema sa kojima se suočavaju, ministar Branislav Nedimović najavio da će Vlada na narednoj sednici doneti odluku da ukine zabranu izvoza.

Upravo to je bio jedan od zahteva Inicijative, a njen potpredsednik Radoslav Adamović rekao je nakon sastanka da su oni nezadovoljni, jer osim zahteva za ukidanje zabrane izvoza pšenice, kukuruza, suncokreta i ulja, ništa drugo nije ispunjeno.

Inicijativa je od države tražila još i oslobađanje akcize za dizel gorivo za po 100 litara po hektaru, ali i povećanje podsticaja u stočarstvu, zaštitu povrtara i voćara od nekontrolisanog uvoza i direktna davanja po hektaru u iznosu od 300 evra po hektaru i subvencija za đubrivo u minimalnom procentu od 50 odsto od cene.

Adamović kaže da im je ministar Branislav Nedimović na sastanku rekao da se rešavanje njihovih zahteva za ukidanje akcize na gorivo za 100 litara dizela po hektaru i subvencije dela cene mineralnog đubriva mora odložiti do formiranja nove vlade. Zahtev za subvencijom od 300 evra po hektaru, rečeno im je, biće odložen do sledeće godine.

I dok je Inicijativa pisala resornom Ministarstvu, iz Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije su se zbog “nikad lošije situacije” u poljoprivredi, u kojoj su ugroženi i malinari, mlekari, stočari i ratari žalili premijerki Ani Brnabić.

Oni su pitali Brnabić da li je normalno da proizvođači maline i kupine imaju istu akontnu cenu šest meseci. “Da li je normalno da ne znamo po kojoj ceni prodajemo svoj proizvod, a da hladnjačari imaju ugovore u kojima jasno stoji cena po kojoj oni prodaju robu krajnjem kupcu“, navodi se u dopisu Saveza.

Mnogo manji rod pšenice nego prošle godine

Jovica Jakšić kaže da je prošle godine više pšenice zasejano, ali da je ove manje rodilo nego prošle. “Rodilo je dosta manje, prosek boljeg roda u Banatu je 4,5 tone po hektaru. Na nivou Srbije je to manje”, kaže Jakšić.

Sa pšenicom je bilo problema, kako kaže, jer su se plašili da neće biti dovoljno kapaciteta da se smesti, ali na kraju žetve su ih čak skladištari zvali i utrkivali se kod koga će da skladište.