Zidarski sendvič sa „podrigušom“: Koliko para za užinu su deca nosila nekad a koliko dobijaju sada?

S tim u vezi, pokrenula se diskusija na Reddit-u, o tome šta deca danas jedu u školi, koliko para im je zaista potrebno na dnevnom ili nedeljnom nivou, a koliko je to iznosilo u slučaju starijih generacija.

„Koliki dzeparac dajete vašim srednjoškolcima?“, upitala je jedna korisnica ove platforme.

Pomenuto pitanje odnosilo se samo na džeparac na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom nivou, odnosno na pare za užinu i izlazak.

„100 evra na početku meseca, pa neka uči da rasporedi. Pa, da vidiš kako sam kupuje kifle i pravi sendvič kod kuće. Pa rasporedi za kafu i grad. Naravno, kad imaju neko slavlje i ako sam pri parama, uvek poguram još malo, ali to je izuzetak od pravila“, objašnjava roditelj.

Sa druge strane, jedan učenik smatra da visina iznosa treba da bude proporcionalna učinkom u školi.

Koliki dzeparac dajete vašim srednjoškolcima?
by u/IvanaIvie in serbia

„Mislim da sve zavisi od deteta do deteta. Ako je dete odličan učenik i pomaže dosta po kući treba mu dati više za izlazak i to. Isto ako rade nešto preko omladinske treba im dati više jer se trude. Meni su moji davali 6.000 mesečno tako da ispadne 300 din po danu“, napisao je on.

Na to se nadovezao i student, koji, kako kaže, ne troši novac na izlaske, te mu roditelji daju oko 7.000 dinara za mesec dana.

„Meni su u srednjoj davali prvo 4.000 pa 5.000, ali su tad cene bile mnogo bolje. Tad je veliki giros bio 300 a ne 500 itd. Sad sam na faksu i dobijam 7.000 mesečno, ne izlazim na žurke ili u skupe lokale, a opet mi svako malo fali para za menzu/da odem na piće sa društvom jer su se cene svega poduplale. Čak mi je i šišanje mašinicom skočilo sa 150 na 400. A imam drugove sa faksa koji su svaki vikend na splavu ili na nekoj žurci, i svaki dan na kafici. Po mojoj proceni oni troše barem 15-20 hiljada mesečno, i voleo bih da znam šta njihovi roditelji rade da počnem i ja“, objašnjava student.

Jedan komentator sugerisao je da je ovaj iznos premali, za sve preko šestog ili sedmog razreda osnovne škole.

„Sa ovim cenama, minimum 250-300 dinara dnevno. Najbolje daj 2.000 za celu nedelju“, kaže korisnik Reddita.

Sa druge strane, u dosta komentara učesnici diskusije pisali su da su krenuli da rade honorarne poslove, jer su shvatili da su cene previsoke, i da im nije dovoljna suma koju su roditelji u prilici da izdvoje.

„Ja sam dobijao 100 din dnevno za užinu i 500 din za vikend i to ne baš najredovnije kroz srednju 2019-2022 rip. Ali ubrzo nakon početka srednje shvatio da sam klošar i krenuo da radim“, piše u jednom od njih.

Nekad: Zidarski sendvič sa salamom „podrigušom“

Na istoj platformi otvoreno je i pitanje koliko su nešto starije generacije nosile novca u školu, uzimajući u obzir trenutnu potrošnju.

„Koliko ste dobijali para za užinu kroz osnovnu/srednju? Vidim uvek gužvu klinaca sa rančevima u „Kod Bake“ gde je samo pomfrit 200 din a sve ostalo još skuplje. U osnovnoj(05-09) mi je bilo 40-50din. što je bilo dovoljno za kiflu tad. U srednjoj je bilo 100-200 stim sto sam opet jeo uglavnom kifle kako bih uštekao neki dinar za PC ili nešto drugo…“, kaže korisnik koji je pokrenuo diskusiju.

Kao što je i napisao, generacije 90 ih komentarisale su da su u školi jeli kifle, đevreke i sendviče sa parizerom, uz jogurt. Ili su užinu nosili od kuće.

„Većinom sam od kuće nosio sendvič“, piše učesnik diskusije, na šta se nadovezala i korisnica Rosalline – „Priznaj da bi ga nekada zaboravio u torbi i mama bi ga našla ubuđanog nakon par sedmica. Ili sam to samo bila ja?“.

Takođe, dosta komentatora koji su „nosili sendvič“ dodaje da su u pekari tražili da im stave začine u isti.

„Nosio sendvic od kuce i stajao u pekari u redu da mi stave kečap u sendvič.“

„Hahaha, I mi smo radili to. Da stvar bude gora, kupovali smo sendviče u prodavnici pored, pa donosili ženi koja isključivo prodaje sendviče/krofne da nam zagrije i stavi priloge“, pišu TurdOfChaos i damsauskas.

„50din osnovna i ujedno najjača užina od svih. Lokalna prodavnica u selu. 2008.godina, sendvič od 25 din i sok na cevku od 20din + žvake za 5din. Ali taj sendvič nije bio običan dečiji sendvič nego onaj zidarski klasični, pola hleba rasečeno na pola, najjeftinija salama „poždriguša“ i domaći majonez koji vlasnica pravila i koji je davao poseban šmek sendviču. Sad mi se jede kad pomislim“, dodaje jedna komentatorka.

Pare za užinu
by u/ConstructionLeast765 in serbia

Većina učesnika u diskusiji navodi da im je između 50 i 100 dinara bilo dovoljno, a da je sve preko toga išlo na igrice, sličice i druge zanimacije.

„Ja sam od prvog do četvrtog razreda (2005-2009) nosio 100 din i baš bio džek, mogao sam da jedem i 2-3 puta“, tvrdi MachineAccording3045.

Ipak, nekima su i drugi članovi porodice, osim roditelja, davali novac za trošak.

„Dobijem 100 dinara dnevno od roditelja i 1.000 dinara nedeljno od babe. Dnevni meni se sastojao od malog lakija od 10 cigara – 60 dinara, turska kafa – 40 dinara, solidan sendvič – 60 dinara, malo pivo – 45 dinara, paket – ispolovi se nas par za ukupno 300 dinara“, kaže korisnik Reddita.

U pomenutu diskusiju uključio se i muškarac koji je u školu išao devedesetih, uz komentar da je mator, jer je, u njegovo vreme, sendvič koštao dinar.

„Al sam mator.. u osnovnoj dobijao 5 din za nedelju dana jer je sendvič koštao 1 din (druga polovina devedesetih godina) a posle u srednjoj 500 din nedeljno (početak dvehiljaditih), sećam se da je u osnovnoj pljeska koštala pet dinara i ponekad ponedeljkom pojedem pljesku i posle nemam za užinu do sledeće nedelje“, kaže on.

Na osnovu komentara ispod pomenutih objava, čini se da danas većina dece kupuje užinu u brzoj hrani ili prodavnicama, te da ne nosi jelo od kuće.

Takođe, tvrdnje korisnika Reddita ukazuju na to da još uvek postoje roditelji koji nemaju dovoljno sredstava da isprate tekuću inflaciju, pa se iz tog razloga deca zapošljavaju na mestima gde je moguće honorarno raditi po par sati, kako bi imala novca i za druge potrebe, osim hrane.