Ziđinu još 3,3 miliona kvadrata bez naknade: Kakve efekte po Srbiju ima besplatna konverzija zemljišta?

To znači da će vlasništvo nad više od 330 hektara šume biti prebačeno sa Republike Srbije na firmu u vlasništvu stranog investitora.

Praksa da se državno zemljište bez naknade daje privatnicima krenula je po usvajanju izmene Zakona o planiranju i izgradnji i stupanja na snagu odredbe koja se odnosi na besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine.

Ova promena izazvala je brojne pritužbe od strane stručne javnosti, koja tvrdi da su privatni interesi uticali na kreiranje zakona. Takođe, ekonomisti upozoravaju da će država i opštine zbog nje izgubiti značajne prihode, odnosno da će lokalne samouprave ostati bez novca od konverzije.

Veliki broj pritužbi odnosi se i na praksu da oni koji podnesu zahtev Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam da dobiju potvrdu o vlasništvu nad zemljištem, nisu dužni da dostave informacije šta planiraju da grade na tim parcelama.

Advokat Radoljub Šabić upozorava da je vest koja se tiče Ziđina vredna ozbiljne pažnje, jer, kako pojašnjava, najavljuje mnoge slične i ilustruje moguće efekte u vidu ozbiljnog smanjenja javne svojine.

„Takođe, podseća na to da je zakon koji je takve stvari omogućio donet na skandalozan način. Zakon je usvojen prošle godine, u vreme pune konsternacije javnosti zbog masakra u Beogradu i okolini Mladenovca, nakon fingirane „javne rasprave“ i „javnog slušanja“ na brzinu, samo pro forme. O zakonu je u skupštini vođena objedinjena rasprava sa 30 drugih akata, bez ikakve međusobne veze, nakon čega ga je glasačka mašina izglasala“, kaže Šabić.

On dodaje da su sa stanovišta usklađenosti sa elementarnim ustavnim principima, neka rešenja ovog zakona ekstremno problematična.

„Ukidanjem naknade za konverziju ukinut je važan izvor finansiranja Budžetskog fonda za restituciju ljudima kojima je svojevremeno imovina oduzeta bez naknade i kojim imovina nije vraćena. Uskraćeno je pravo na povraćaj naknada za konverziju onima koji su naknade već platili. I ignorisan je od ranije poznat stav Ustavnog suda da konverzija javne svojine u privatnu bez naknade nije moguća“, ističe ovaj advokat.

Prema Šabićevim rečima, najgore od svega je što je javnost sve do danas ostala uskraćena za ozbiljne informacije o obimu zemljišta koje se poklanja i informacije o strukturi, kao i o najvećim korisnicima nove beneficije.

„Već samo to bi, bez obzira da li je razlog neodgovorni diletantizam ili svesno favorizovanje privatnih interesa na štetu javnog, pa i bilo šta treće, moralo da podrazumeva odgovornost,  moralnu, političku pa i krivičnu. A svojevremena najava da će 84 poslanika pokrenuti poseban, hitan postupak za ocenu ustavnosti zakona pre nego bude proglašen, u kom bi Ustavni sud morao da odlučuje u roku od osam dana, osujećena je jednom nedostojnom politikantskom kombinacijom, a kasnije pokrenuti postupak se, po svemu sudeći, u Ustavnom sudu gura pod tepih“, upozorava on.

Božo Drašković, profesor na fakultetu Futura kaže da će pomenutim zakonom preko 5.000 lokacija biti poklonjeno različitim vlasnicima, od privatnih, fizičkih lica, do kompanija koje su kupovale bivša državna preduzeća, a u kojima nije bila uključena vrednost zemljišta.

„Na ovaj način je napravljena direktna korist za onoga ko bez naknade dođe do zemljišta, u ovom sličaju Ziđinu.

Kako dodaje, to je odgomna šteta, a država izigrava bogataša koji nagrađuje bogate, a vara siromašne.

„Zbog propagande koja se sprovodi, ljudi nisu svesni koja šteta se pravi Srbiji. Izmena zakona je  podvala za koju će neko nekad morati da odgovara, jer će država, prema preliminarnim procenama pokloniti preko 15 milijardi evra u zemljištu. Mi ćemo, ako podaci ne budu sakrivani, imati evidenciju u katastru, i moći da vidimo koja lokacija je preneta bez naknade. Nakon toga ćemo moći da vidimo iznos štete koju je vlast Aleksandra Vučića nanela ovom narodu“, upozorava Drašković.

Ko će snositi štetu koju će akumulirati ovakav zakon, prema rečima konsultanta za strane investicije Mahmuda Bušatlije, treba pitati one koji su menjali zakon, da li će na sebe preuzeti odgovornost.

„Ako zakon dozvoljava da naše firme, a tu se podrazumeva i Ziđin jer pripada našoj ekonomiji iako je kineski kapital, dobiju besplatno zemljište, ne možemo im mi zabraniti. Mađutim, neosporna je činjenica da se već sada vidi koliko su štetni zakoni koji dozvoljavaju promenu vlasništva, odnosno da neko ko ima pravo da koristi zemlju, istu dobije u svojinu. Ipak, sada je kasno, o tome je trebalo voditi računa kad se pripremao zakon. Njegova primena je, sa stanovišta imovine, kao kada biste u jednom trenutku pozajmili komšijin auto da odete do planine, a nakon toga mu ne vratite. I kada on dođe da ga traži nazad, vi kažete da su se uslovi promenili i da je sad auto vaš. Tako izgleda i ovo, firme odjednom dobijaju na poklon državnu imovinu“, kaže on.

Najveći gubitak je, kako dodaje, za vlasnika zemlje, u ovom slučaju države, a samim tim i opštine i građana.

„Država je ostala bez tog kapitala, za šta bi trebalo neko da odgovara, ministar finansija ili Vlada. Zbog toga zašto se državni kapital bez naknade prebacuje u privatne ruke. Čak i preduzeće koje je državno, ono se na tržištu tretira kao privatno. Ovako glup zakon bio je bio usmeren na nekoga kome je trebalo dati zemlju, a sad se svi kojima padne na pamet mogu dočepati površine na koju imaju pravo korišćenja“, poručuje Bušatlija.