„Ne radi se samo o mom sinu, nego svoj deci čija je bezbednost na radu ugrožena“: Kako je došlo do povrede radnika u Ziđinu, i šta dalje nalaže zakon?

Prema tvrdnjama očevidaca i porodice, u borskom rudniku „Jama“ na tridesetdvogodišnjeg muškarca obrušila se metalna konstrukcija i deo stene, a na terenu nije bilo stručnih lica koja bi mu ukazala prvu pomoć, već su ga kolege automobilom transportovale do bolnice.

Dragan Tošić, otac povređenog radnika, kaže za Danas da je cela porodica utučena, da ne spavaju od subote, i da su u utorak ponovo proživeli traumu jer ih je sin zvao iz bolnice da hitno dođu, apelujući da je mnogo loše i „da misli da će da umre“.

„On je trenutno na ortopediji, jer je zadobio teške telesne povrede koje iziskuju dugotrajno lečenje. U prvoj smeni niti je bio bezbednjak, niti stručni i obučeni ljudi za zaštitu na radu. Kolege su ga odvukle do kola, nije mogao da hoda jer su mu napukla dva pršljena, i ne može nogama da mrda. Pitanje je i da li se u autu dodatno povredio. Da je bio 20 centimetara niže, ostao bi na mestu mrtav. Kinezi gledaju samo što pre da se posao završi, i da se uzmu pare“, priča on.

Kako dodaje, njegova ćerka je tražila zapisnik sa lica mesta, i trenutno radi na prikupljanju svih pravnih dokumenata kako bi se utvrdile sve okolnosti pod kojima je do povrede došlo.

„Ona je pravnica, i zna šta da napiše. Sledeći korak je obraćanje predsedniku i ministarki energetike, jer ona samo dolazi da izjavi saučešće ako neko pogine“, kaže otac povređenog momka.

On zaključuje da je važno da se čuje za ovaj slučaj, jer, kako kaže, ne radi se samo o njegovom sinu, već o mnogoj drugoj deci čija je bezbednost na radu ugrožena.

„Majke imaju decu nad kojom se Kinezi iživljavaju, a sve se ćuti i prikriva. Ja ne želim da ćutim, kakve god bile posledice toga“, poručuje Tošić.

Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda Mario Reljanović upozorava da se povrede na radu više ne vezuju za specifične delatnosti, već da raste broj nezgoda u različitim poljima privrede.

„Slučajeve povređivanja smo uglavnom imali u građevini, što je pravdano slabim nadzorom i visokim rizikom posla. Ipak, poslednjih par nedelja vidimo da do toga dolazi i u raznim drugim delatnostima i industrijama, što vodi zaključku da niko ne poštuje mere bezbednosti na radu. Zato država treba da preduzme određene korake, koji se najpre tiču dodatne obuke, zatim inspekcijskog nadzora, i naposletku sankcionisanja odgovornih lica“, kaže Reljanović.

Danasov sagovornik podvlači da povređeni ima pravo na nadoknadu štete, koja će zavisiti od stepena povrede, što će se kasnije utvrditi.

„Poslodavac bi, osim naknade štete morao da odgovara prekršajno, a verovatno i krivično, budući da mu nije pružena pomoć na licu mesta – koju je po zakonu trebalo da pruži. Povređeni ima pravo na bolovanje, naknadu zarade u punom iznosu koju plaća poslodavac, a s obzirom na težinu povrede, ako se utvrdi oštećenje radne sposobnosti, moraće da plaća i dodatne naknade. Paleta prava nije mnogo široka, ali se svodi na to da se izvrši neka vrsta kompenzacije za štetu koja mu je pričinjena“, objašnjava Reljanović.

Takođe, ističe da pomenuti događaj otvara posao za državu, koja treba da utvrdi da li se u rudniku rad odvijao u skladu sa standardima bezbednosti, jer, kako kaže, prema onome što se moglo pročitati, prethodne pripreme terena nije bilo.

Koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju Jovan Protić dodaje da je firma trebalo da ima akt o proceni rizika, i sve drugo kako bi se prevenirala takva nezgoda.

„Inspekciji rada se prijavljuju teže, kolektivne i smrtne povrede na radu. Oni izlaze na teren i vrše uviđaj, a u nalazu inspektora trebalo bi da stoji opis okolnosti usled kojih je do povrede došlo“, pojašnjava naš sagovornik.

Protić kaže da, pod uslovom da država stranu firmu ne izuzme iz našeg radnog zakonodavstva, pravila zaštite na radu važe po odredbama Srbije.

„Postojale su dileme i za Linglong, da li je država stupila u poseban aranžman sa njima i Ziđinom, ali to nam nije poznato. U suštini, svako u Srbiji ko se povredi na radu, postaje predmet interesovanja Inspekcije rada, bez obzira na nacionalnost“, poručuje koordinator MOR-a.

Ipak, na pitanja Danasa, iz Inspekcije za rad i kineske kompanije Ziđin, do zaključenja ovog teksta nisu poslali odgovore.