Zima puna neizvesnosti

Elektroprivreda Srbije je, kako navode u ovom preduzeću, na vreme preduzela sve kako bi bila obezbeđena stabilnost snabdevanja privrede i građana Srbije. Međutim, odgovor na pitanje da li je već ugovoren uvoz struje za predstojeće hladne mesece i koliko će novca biti potrebno za to, nismo dobili. Zimski uvoz je ranijih godina ugovaran pre početka grejne sezone, u septembru i oktobru.

Kako nezvanično saznajemo, tokom zime, svi blokovi termoelektrane Nikola Tesla svakog dana troše 90.000 tona uglja sa kopova Kolubare, a u ovoj grejnoj sezoni dnevni dovoz kolubarskog uglja neće moći da premaši 65.000 tona. Nedostajaće, dakle 25.000 tona uglja dnevno, 750.000 tona mesečno ili 4,5 miliona tona uglja za šest zimskih meseci. Iz ove količine uglja dobija se oko 2,8 milijardi kilovat-sati električne energije, za koju, pod uslovom da zimski kilovat-sat staje šest evrocenti, treba izdvojiti oko 170 miliona evra. Upravo ovaj manjak uglja bio je razlog što je EPS tokom leta skladištio ugalj na deponijama termoelektrana i uvozio struju, jer će sa ovih deponija do obrenovačkih termoelektrana moći da se doprema oko 15.000 tona uglja dnevno. Manjak će biti manji, ali ne i pokriven, dakle biće neophodan uvoz i pare za kilovat-sate na tržištu. Koliko će struje morati da se obezbedi iz uvoza za sada je neizvesno, to će zavisiti od situacije sa gasom, rada toplana, hidrologije, snabdevenosti tržišta ugljem i drvima, prelaska potrošača na grejanje strujom…

Deponije termoelektrana se i ovih dana užurbano pune, sav ugalj dobijen u domaćim rudnicima odlazi na njih. Ali, to je mač sa dve oštrice. Građani koji se greju na ugalj i drva mahom još nisu obezbedili energente. Stovarišta ogrevnog materijala su, kako za Danas kaže Milan Paunović, predsednik Grupacije trgovaca čvrstim gorivima Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, prazna.

– Odluka da sav domaći ugalj odlazi na deponije elektrana nije dobra. Ugalj sa rubova ugljenokopa veliki bageri nikada nisu mogli da kopaju i šalju termoelektranama, on je uz pomoć malih bagera direktno tovaren na kamione za potrebe onih koji se greju na ugalj. Sada ti mali bageri stoje, kao i ugalj koji su kopali, a građani su prinuđeni da kupuju dvostruko skuplji uvozni ugalj, ako za to imaju novac i ako uspeju da ga nađu. Oni koji ga ne budu nabavili preći će na grejanje strujom, povećaće se potrošnja električne energije, zbog čega će i ona u većoj meri morati da se obezbeđuje iz uvoza. Dakle, daćemo devize i za ugalj i za struju iz uvoza. Kako bi se ova situacija što pre rešila, uputili smo dopis resornom ministarstvu i čekamo njihov odgovor – kaže Paunović.

U ovom trenutku najviše uglja u Srbiju stiže iz Bosne, nešto malo je uvezeno i iz Rumunije. U Bosni je, kako navodi naš sagovornik, teško doći na red za utovar u rudnicima uglja kolika je gužva. Kako je reč o visokokaloričnom uglju, kada se plate svi troškovi – od utovara do transporta, on na stovarištu košta oko 15.000 dinara, dok je cena domaćeg šest do sedam hiljada po toni.

Kubik drva u ovom trenutku staje četiri do pet hiljada dinara, ali će njegova cena sigurno rasti jer zbog kiša ne može da se uđe u šume.

Sve toplane u Srbiji su, po rečima Ljubinka Savića, sekretara Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, tehnički spremne za početak grejne sezone, ali, ako se izuzmu Beogradske elektrane, koje su već pripremile dovoljne količine mazuta za slučaj problema sa gasom, mnoge od njih još nemaju energente na zalihama. Naftna industrija Srbije redovno proizvodi mazut, po planu usvojenom na godišnjem nivou će ga dostavljati toplanama, ali problem može da nastane ako izostane snabdevanje gasom.

– U gasnom sektoru problema nema, ali je, da bi se, zbog situacije u Ukrajini, obezbedila energetska sigurnost podzemno skladište u Banatskom Dvoru već popunjeno do maksimalnih kapaciteta. U njemu je uskladišteno nešto više od 450 miliona metara kubnih gasa. Uz to, Vlada Srbije ovih dana treba da donese odluku o dodatnom uskladištenju gasa u Mađarskoj. Tu bi moglo da se čuva dodatnih 200 miliona kubika, za šta bi, prema procenama, trebalo obezbediti oko 25 miliona dolara – navodi Savić i dodaje da je u ovoj situaciji veoma važno da svi, i industrija i domaćinstva i javne ustanove, obezbede određenu količinu zamenskog goriva, najpre uglja i mazuta, odnosno ogrevnog drveta i peleta tamo gde je moguće. Za svaki slučaj.

Najskuplje je grejanje na lož-ulje

Najveće račune za grejanje će tokom zime, ako se pođe od cena gasa iz oktobra i ostalih energenata iz septembra, plaćati domaćinstva koja koriste lož-ulje, propan butan gas i struju i to direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje. Prema proračunima Agencije za energetiku, za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone ova domaćinstva treba da izdvoje 209.000 dinara za lož-ulje, 125.000 za propan butan gas, odnosno 107.000 dinara za električnu energiju. Grejanje prirodnim gasom je do tri puta jeftinije – za njega će porodica u stanu prosečne veličine izdvojiti 56.000 dinara. Približno iste troškove kao za gas imaće domaćinstva koja se greju na pelet, ako imaju peći konstruisane za ovo gorivo, kao i građani koji koriste ogrevno drvo čija je cena 5.800 dinara po kubiku i imaju peći niske efikasnosti.

Najjeftinije će ove zime, sa oko 31.000 dinara, proći domaćinstva koja se greju na drva u onim područjima gde je ono jeftinije i košta, recimo, 4.000 dinara po kubiku a da uz to imaju novije peći čija je efikasnost oko 70 odsto. Račun za grejanje na TA peći iznosiće 39.000 dinara, ali samo ukoliko troše isključivo jeftiniju noćnu struju. Svako dopunjavanje peći tokom dana troškove značajno uvećava. Tako će, primera radi, dopunjavanje dve peći snage od po tri kilovata samo dva sata dnevno, uvećati troškove grejanja za oko 45 odsto, odnosno na 57.000 dinara.

Domaćinstva koja koriste ugalj grejanje će, sa uračunatim troškovima prevoza, platiti od 43-46.000 dinara, zavisno od vrste uglja. Jeftinije će proći oni koji imaju peći čija je efikasnost veća od 55 odsto, navode u Agenciji.

Bilansi

Ove godine EPS je uvezao 1,2 milijarde kilovat-sati struje, za šta je izdvojeno 55 miliona evra, s tim što je od početka poplava do 15. septembra nabavljena milijarda kilovat-sati za 47,4 miliona evra. Prosečna cena uvoznog kilovat-sata iznosila je 4,39 evrocenti. U EPS-u ističu da su ove godine na slobodnom tržištu takođe i prodavali struju, ukupne vrednosti 41 milion evra, što znači da „bilans u minusu“ za 14 miliona, od čega se 6,5 miliona odnosi na količine koje su uvezene zbog posledica poplava. „Troškovi nabavke zbog posledica poplava biće pokriveni iz prihoda preduzeća i iz kredita Svetske banke, čije plaćanje dospeva posle 2020. godine, sa kamatom nižom od dva odsto, tako da se za te namene ove godine iz budžeta neće dati nijedan dinar – ističu u EPS-u.