Zlatiborska žičara nova atrakcija u regionu

Panoramsku žičaru, koja spaja centar Zlatibora, u Obudojevici, sa vrhom Tornika i ima međustanicu kod Ribničkog jezera, finansirala je, u celosti, Opština Čajetina sa oko 13,5 miliona evra.

Nakon velikih problema i sukoba sa predstavnicima države oko izdavanja dozvola za gradnju, radovi su počeli 2017. godine.

Oprema je kupljena od francuske kompanije Pomagalski, a radove je obavilo konzorcijum – užičko Jedinstvo, beogradske firme Elkoms i Hidromontaža, kao i Amiga iz Kraljeva.

Iako su skeptici poručivali da je ta investicija preambiciozna za tako malu opštinu, zajedljivo se pitali „šta će zlatiborskim seljacima žičara“, a pojedini predstavnici aktuelne vlasti su opstruisali taj projekat, prvi pokazatelji ukazuju da je nova atrakcija privukla ogromno interesovanje turista.

Iako je žičara radila od 11. januara, njeno zvanično puštanje u rad je usledilo tri dana kasnije u prisustvu šefa države Aleksandra Vučića, koji je obećao finansijsku podršku razvoju tog projekta, ali tek pošto je kompletno završen, kao i podršku Čajetincima za druge infrastrukturne i regionalne projekte.

Milan Stamatović, predsednik te opštine, jedne od retkih opozicionih lokalnih samouprava u Srbiji, kaže za Danas da rukovodstvo Čajetine nikada nije sumnjalo u uspeh tog projekta, najvećeg u istoriji kraja.

„Svi naši razvojni planovi su išli u tom pravcu da izgradnjom žičare povećamo broj gostiju sa sadašnjih 250.000 do 300.000 na oko milion i da se ostvari oko deset miliona noćenja. Žičara, za sada, odlično posluje i nadam se da ćemo ispuniti naš cilj“, kazao je za Danas Stamatović i dodao da opština uredno izmiruje rate kredita kojim je obezbedila veći deo novca za tu investiciju.

Navodeći da će žičara biti dodatni zamajac turističkom razvoju Zlatibora, on je dodao da ona ispunjava i sve ekološke standarde.

„To je ekološko prevozno sredstvo, koje gostima nudi atraktivnu panoramsku vožnju, a rasteretilo je i prilaz velikom broju automobila Ski-centru Tornik, tako da je korist od žičare višestruka“, poručuje Stamatović.

U Obudojevici, na početnoj stanici, ljudi, čak i cele porodice sa decom, strpljivo čekaju i po dva sata u redovima da kupe karte, koje za odrasle koštaju 1.000, odnosno 550 dinara za decu.

Milomir Tucović, pomoćnik direktora JP „Gold gondola“, koje gazduje žičarom, kaže da je interesovanje gostiju za novu atrakciju ogromno.

„Od 11. januara, kada je žičara puštena u rad, prodato je više od 23.000 karata za vožnju. To je u proseku više od 1.000 karata dnevno, što je izuzetan rezultat“, navodi za Danas Tucović.

„U odnosu na druge ski-centre, naše cene su prihvatljive jer su znatno niže“, dodaje Tucović i kaže da su najveće gužve vikendima, kada nova zlatiborska atrakcija privlači ljude ne samo iz Srbije, već i zemalja regiona, poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore, ali i naše dijaspore. Neki od njih, kako kaže, boravak na Zlatiboru iskoriste i za više vožnji.

„Ako se nastavi ovakvo interesovanje, žičaru ćemo otplatiti za duplo manje vremena od planiranih deset godina“, dodaje naš sagovornik.

Vožnja traje oko 25 minuta u kabinama koje mogu da prime deset putnika ali, Tucović ističe da se u kabinama prevozi manje ljudi, zbog poštovanja protivepidemijskih mera.

„Umesto deset osoba, ograničen je broj ljudi u kabini na četiri osobe, a izuzetak su višečlane porodice“, objašnjava Tucović i dodaje da se sve kabine dezinfikuju i da su potpuno zdravstveno bezbedne.

Veliko interesovanje za zlatiborsku žičaru on objašnjava time što je to najduža jednoužna panoramska žičara na svetu, koja ide atraktivnim trasom od skoro devet kilometara, a putnici imaju priliku da dožive Zlatibor iz vazduha, lepotu Ribničkog jezera, zlatiborskih pejzaža, četinarskih šuma…

Tehničke karakteristike

Gold gondola je projektovana kao jednoužna, viseća, razdvojiva žičara, sa kružnim, jednosmernim tokom i sa zatvorenim kabinama za deset soba. Dužina žičare je 8,95 kilometara u jednom pravcu i prelazi visinsku razliku od 531 metra , između početne i krajnje stanice. Prečnik čeličnog užeta je 50 milimetara.

Jak vetar stvarao probleme

Tokom dvadesetak dana rada, žičara nije bila u pogonu 22. januara, zbog jakog vetra. „Tog dana, vetar je duvao brzinom od 75 kilometara na čas“, kazao je Tucović i istakao da opremi i kabinama ne smetaju kiša i sneg.