Foto: Mirno more MajdanpekPotraga za zlatom u blizini pustinje i izgubljenog jezera, garnirana vlaškom magijom i čudesnom prirodom oličenom u kamenim mostovima i spektakularnim kanjonima. Ne, ovo nisu lokacije za film, već turistička ponuda za ljude spremne na nesvakidašnju avanturu. I sve je to praktično na jednom mestu, u okolini Majdanpeka.
Majdanpek obično tretiramo kao rudarsko i industrijsko mesto zahvaljujući rudniku bakra i indstrijskim pogonima.
Jer, nekako su nespojivi industrija i turizam. Bar na prvi pogled, jer pokazalo se da turističkih potencijala ima.
Prepoznao ih je i program EU za kulturno nasleđe i turizam koji je bespovratnim sredstvima finansirao avanturistički program “Zlatna groznica” jedine turističke agencije u Majdanpeku.
Dosadašnje petnaestogodišnje iskustvo sa avanturističkim programima, pokazalo je da su spoj starog i savremenog, prirodnih atrakcija i nematerijalnog nasleđa, sa odgovarajućim prezenterima i vodičima dobitna kombinacija.
-Projekat „Zlatna Groznica“ podrazumeva jednodnevnu potragu za zlatom u blizini Majdanpeka, po dolinama zlatonosne reke Pek i okolnim potocima. Potraga za zlatom će se obavljati uz pomoć „starovremenskih metoda“ ispiranjem zlata na način kako se to radi već hiljadama godina i uz pomoć moderne tehnologije – metal detektora. Kao prevozno sredstvo, koristiće se električni bicikli, koji su kao i metal detektori nabavljeni projektnim sredstvima – kaže za Danas vlasnik agencije Rade Stojković.
Stojković nam pojašnjava da pronalazak zlata nije cilj i nije namera “Zlatne groznice” naglašavajući da je važan put i doživljaj, a ne cilj, jer je ovo turisticki, a ne istrazivacki projekat.
-Mi pokazujemo načine potrage za zlatom. Starovremenski i moderni. U slučaju da ga kojim čudom pronađemo – vratićemo ga nazad u reku. Mi ne tražimo zlato, već prezentujemo načine potrage za zlatom, a naše zlato je jedinstvena i retka priroda oko nas – kaže Stojković.
Lazarev i kanjone reke Pek i Jagnjilo, pustinju u oblasti Valja Fundata (Dolina bez izlaza na vlaškom) i Pustinjac, koji su nastali tokom višedecenijske prerade rude u potrazi za zlatom i bakrom, čiji pesak podseća na egipatske pustinje već obilaze turisti željni posebnog doživljaja.
-Većinom su domaći turisti, ali ima i stranaca: Italijana, Amerikanaca, Nemaca, Hrvata, Južnoafrikanaca, uglavnom zaposlenih u ambasadama u Beogradu. Reč je o platežnijim turistima željnih nesvakidašnje avanture. Prosek njihovih godina je 25 – 40. Odlično obrazovani, širokih pogleda i nesputani predrasudama. Bilo je većih grupa, 25 do 30 ljudi, a ponekad su dolazili i parovi posebno trazeći prolazak kroz kanjon reke Pek. Najpopularnija ture su ove godine bile: „Vlaška magija“ obilazak obrednih mesta vlaske mitologije i „Kroz pustinju i prašumu“ koja podrazumeva obilazak Pustinjca i kanjona reke Pek – priča sagovornik Danasa naglašavajući da je interesovanje avanturista za neverovatnu i jedinstvenu prirodu istoka Srbije značajno povećano i da je realna pretpostavka da će se takav trend i u budućnosti nastaviti.
Smatrajući da je turizam značajni privredni potencijal za ekonomski razvoj istočne Srbije EU sa 15 miliona evra i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj BMZ sa 1,6 miliona evra, sprovode projekat EU za kulturno nasleđe i turizam.
Njime su osim lokalnih samouprava, lokalnih turističkih organizacija, organizacija koje upravljaju lokalitetima, obuhvaćene i privatne kompanija koje pružaju turističke usluge u osam opština i gradova u istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju: Smederevo, Požarevac, Kladovo, Negotin, Zaječar, Veliko Gradište, Golubac i Majdanpek.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
