Foto: Grad Novi PazarGrađanski pokret Sandžaka (GPS), saopštio je da je pokrenuo inicijativu za održavanje posebne sednice lokalnog parlamenta na kojoj bi se raspravljalo o geološkim istraživanjima ruda na novopazarskoj teritoriji.
Ova politička grupacija zahteva da izveštaj o tome podnesu nadležni organi i službe.
Navedeno je da je poziv da se pridruže ovoj inicijativi upućen i drugim dvema opozicionim strankama, SDA Sandžaka i Stranci pravde i pomirenja (SPP), jer je „Poslovnikom o radu Skupštine, u članu 102,predviđeno da jedna trećina odbornika može da inicira sazivanje sednice“. Ako se te dve stranke pridruže inicijativi, „vladajuća većina će biti prinuđena da ovu generacijsku važnu temu stavi na dnevni red i obavesti građane o aktuelnim dešavanjima“.
„Želimo da se ova tema, koja je od ključne važnosti za sve građane Novog Pazara i Sandžaka, tretira adekvatno, kako bi imali jasne i precizne informacije o ovom pitanju i kako bi mogli adekvatno i pravovremeno reagovati u budućnosti na ovo i sva druga dešavanja u našoj životnoj sredini“ – navodi se u saopštenju GPS.
Povod za reakciju GPS, na čijem čelu je Edin Zećirović, su aktuelizovane priče o geološkim istraživanjima na planini Rogozni, iznad Novog Pazara.
„Zlatna groznica“ počela je, ponovo, da trese ovaj grad kada je objavljeno da je australijska firma Strickland metals pronašla „najjaču zlatnu mineralizaciju ikada“ na toj planini istražnog bušenja u polju Šanac.
Ta firma je nedavno postala stoprocentni vlasnik projekta rudnih istražvanja na Rogozni.
U informaciji koju je objavio portal eKapija, navodi se da je prva rupa izbušena na Šancu „pokazala da je pojas od 89,7 metara sa četiri grama zlata po toni na 244,5 metara i čak 10,5 g/t u pojasu od 24,1 metar na dubini od 296,2 metra” i da je “ovo prvi put da je ova visokokvalitetna zona zlatnog skarna uzorkovana na Šancu”.
Generalni direktor te firme Striklanda Paul Lerpinije ocenio je da su rezultati iz prve izbušene rupe fenomenalni i da je reč o veoma velikom ležištu „sa debelom zonom zlata visokog kvaliteta“ i najavio početak bušenja koje će dovesti do njegove centralne zone.
Sve što može da se sazna o rudarenju na Rogozni, saznaje se iz medija i iz komentara na društvenim mrežama, gde su građevinski aktivisti najaktivniji.
Nedavno je udruženje „Menjamo Novi Pazar“ zapretilo organizovanjem građanskih protesta i blokadom puteva. Građane su pozvali „da budno prate dešavanja na Rogozni“ i da ne dozvole otvaranje rudnika zlata. To udruženje je ocenilo „da je eksploatacija zlata veoma opasna po životnu sredinu zbog upotrebe štetnih hemikalija i izrazili strahovanje „da će uskoro sa istraživanja preći na kupovinu zemlje, raseljavanje stanovništva i izgradnju rudnika zlata nadomak grada, a Rogozna ima kulturno-istorijski, biološki i poljoprivredni značaj“.
Iz gradske uprave, za sada, nema nema ni objašnjenja ni komentara.
Redakcija regionalnog Radija sto plus (radio agencije Beta), postavila je pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike o otvaranju rudnika i eksploataciji.
Iz Ministarstva je stigao odgovor da, trenutno, nema takvih zahteva, ali da se na teritoriji Novog Pazara vrše geološka istraživanja na lokalitetima Leča, Zlatni kamen, Pasji potok i Šanac na Rogozni i da odobrenje za te poslove ima privredno društvo “Zlatna reka resources” iz Beograda, koja na osnovu zakonskih odredaba o istraživanjima mora da izveštava Ministarstvo.
U odgovoru je navedeno da su „tokom istražnog perioda detektovani određeni potencijali kada govorimo o rudama koje sadrže bakar i zlato, ali svakako dalja istraživanja će pokazati da li predmetni lokaliteti nose tu vrstu sadržaja metala da bi se mogao smatrati perspektivnim sa aspekta eventualne eksploatacije”.
Objašnjeno je da će nakon završetka istraživanja biti izrađen Elaborat o rezervama i resursima, posle čega se „sa sigurnošću može govoriti o tačnoj količini i kvalitetu rezervi“. Tek, ako se pronađu ležišta i verifikuju rezerve mineralnih sirovina, sledi izdavanje odobrenja za eksploataciju, a kompanija koja dobije dozvolu mora da izradi investiciono-tehničku dokumentacijui pribavi čitav niz mišljenja i uslova, kao i saglasnosti drugih republičkih organa, a pre svega onih koji se odnose na zaštitu životne sredine, vodoprivrede, u pogledu usaglašenosti sa prostorno planskom dokumentacijom, protivpožarnom zaštitom, kulturnim nasleđem i drugo”.
Otvaranje rudnika na Rogozni postalo je aktuelno pre mesec i po dana. Prošle godine je objavljeno da je nadležno ministarstvo izdalo četiri dozvole za istraživanja na teritoriji Novog Pazara.
Dozvole su dobile kompanije „Zlatna reka“ za tri istraživanja na Rogozni i „Tera Balkanika“ dobila je dozvolu za istraživačke radove na Goliji.
„Zlatnoj reci“ dozvoljena su istraživanja na lokalitetima Zlatni kamen i Šanac na obroncima Rogozne i u selu Leča nedaleko od grada, gde je osim zlata istraživan i bakar.
Od sve četiri lokacije, važeću istraživačku lokaciju ima samo Golija, koja traje do novembra ove godine. U mestu Kaludra tražiće se zlato, bakar, cink, antimon i olovo.
Novopazarska „zlatna priča“ postala je interesantna pre više od dve decenije, kada su domaći i inostrani stručnjaci tvrdili da „i Rogozna i Golija leže na plemenitim metalima i da zlata, srebra i bakra ima za pola Evrope“. Prekopača zlatnih polja bilo je sa svih strana, ali je euforija brzo utihnula, sve dok Ministarstvo rudarstva i energetike nije dozvolilo nastvaka istraživanja.
Prema istorijskim dokumentima, na Rogozni, zlato se kopalo i topilo još u srednjem veku. O tome svedoče ostaci improvizovanih rudnika, ali i imena sela i zaselaka na toj planini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
