Zlatna groznica: Zašto centralne banke pune trezore plemenitim metalom

Oko polovine godišnje kupovine zlata je u obliku nakita, oko 40 odsto je investiciono zlato, a oko 10 odsto je za potrebe industrije.

Prošlu godinu posebno je obeležila tražnja za zlatom od strane centralnih banaka.

Centralne banke kupile su prošle godine 1.136 tona zlata i to je najveća tražnja za zlatom od strane centralnih banaka od kada se vodi evidencija.

To je prvi put od 1950. godine od kada se prate ovi podaci da je tražnja centralnih banaka za zlatom prešla 1.000 tona u jednoj godini, pokazuju podaci Svetskog odbora za zlato.

Od 2010. godine svetske centralne banke su neto kupci zlata, nakon što su prethodnih 20 godina, od 1990. do 2010. godine neto prodavali ovaj plemeniti metal.

Ovaj trend nije zaobišao ni nas. Prethodnih dve, tri godine Narodna banka Srbije kupuje zlato, a samo u 2022. je kupila 1,1 tonu iz domaće proizvodnje.

Tokom 2019. godine NBS je na tržištu kupila oko 30 tona zlata.

Na kraju prošle godine, zlatne rezerve NBS dostigle su 38,5 tona.

Ukupne devizne rezerve Srbije dostigle su na kraju godine 19,4 miijardi evra, a učšće zlata u njima 10,8 odsto.
Kako se navodi u analizi Narodne banke u izveštaju u inflaciji u svetu dolazi do promena u strukturi deviznih rezervi.

„Prema podacima MMF-a o valutnoj strukturi ukupnih deviznih rezervi na svetskom nivou, američki dolar i dalje ima dominantno učešće, ali je primetna tendencija njegovog smanjenja.

Učešće dolara smanjeno je krajem 2020. na najniži nivo u poslednjih 20 godina, na 59, sa 71 odsto, koliko je iznosilo krajem 2000. godine“, kaže se u tekstu NBS dodajući da je to u skladu s postepenim smanjenjem uloge dolara u svetskoj ekonomiji.

Od kraja 2020. godine učešće dolara u globalnim rezervama se povećalo na 59,8 odsto krajem 2022, ali je to uglavnom posledica jačanja dolara prema drugim valutama, a pre svega evru.

„Očekuje se da u dugom roku učešće dolara u globalnim rezervama nastavi da se smanjuje, pre svega zbog težnje centralnih banaka zemalja u usponu da dalje diversifikuju valutnu strukturu svojih rezervi“, ističe se u izveštaju NBS.

Ipak, dolar je i dalje dominantan u globalnim rezervama, a druga po značaju valuta je evro sa učešćem od oko 20,6 odsto krajem 2021, odnosno neznatno ispod 20 odsto krajem trećeg tromesečja 2022. godine.

Učešće japanskog jena u svetskim rezervama iznosi oko 5,3 odsto, a britanske funte 4,6 odsto.

Kineski juan, kanadski i australijski dolar su na nivou od oko dva odsto, ali „zbog rastućeg značaja Kine u svetskoj ekonomiji, očekuje se da glavna promena u valutnoj strukturi globalnih deviznih rezervi bude dalji rast učešća juana“.

Udeo zlata u svetskim deviznim rezervama je u periodu od 2013. do 2016. godine bilo svega oko 10 odsto. U 2020. godini ono se popelo na 14 osto.

Zanimljivo je da veće učešće zlata u rezrvama imaju razvijene zemlje, oko 18-19 odsto.

Rastuće ekonomije u 2020. godini imale su u proseku 7,2 odsto zlatnih u ukupnih rezervama.

Srbija je sa 38,5 tona u sredini u regionu Centralne i Istočne Evrope po visini zlatnih rezervi.

U politici deviznih rezervi Grčke dominira zlato sa 55 odsto ukupnih rezervi i 114,2 tone na kraju 2022, prema podacima Svetskog odbora za zlato (World gold council).

Poljska ima 228,7 tona, ali je učešće zlata daleko manje u ukupnim rezervama, svega osam odsto.

Rumunija ima 103,6 tona, a Mađarska 94,5 tone zlata.

Bugarska ima 40,8 tona, a odmah iza je Srbija sa 38,5 tona.

Na drugoj strani su zemlje u čijim politikama upravljanja deviznim rezervama zlato ne igra bitnu ulogu.

Na primer, u češkim rezervama zlato čini tek 0,5 odsto sa oko 12 tona.

Slično je i u Hrvatskoj koja ima nešto ispod dve tone zlata, a BiH ima oko ,15 tone zlata u rezervama.

Zemlja koja ima najviše zlata u rezervama na svetu su Sjedinjene Američke Države sa čak 8.133 tone što je 67 odsto ukupnih rezervi SAD.

Druga je Nemačka sa 3.355 tona, a treća i četvta su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tone zlata u svojim trezorima.

Peta je Rusija sa 2.298 tona, a šesta Kina sa 2010. tona.

S druge strane, neke bogate zemlje kao što su Kanada i Norveška uopšte nemaju zlato u svojim deviznim rezervama.

Kina je već godinama jedan od najvećih kupaca zlata. Prošle godine j ebila na drugom mestu sa 62,2 tone, ali ubedljivo je prva bila centrlna banka Turske koja je kupila čak 147,6 tona zlata.

Najveći neto prodavac prošle godine bila je centralna banka Kazahstana sa 50,7 tona zlata.

Ovo su rezerve i nabavke centralnih banaka i razlikuju se od ukupne kupovine zlata. Recimo Indija je prošle goine kupila oko 600 tona zlata za nakit što je najviše na svetu.

Kina i Indija su prošle godine kupili više od 1.170 tona zlata za nakit, dok je ostatak sveta kupio 915 tona.