Zlehuda sudbina radnika u tranziciji

– Što stečajno stanje Beka duže traje, sve više se stiče utisak da je primarni cilj da se preostala imovina Beka najvećma razgrabi od strane državnih i paradržavnih poverilaca – kaže Rudović.

Mada je u beogradskom Privrednom sudu Danasu nedavno rečeno da ta pravosudna institucija može saslušati svačije mišljenje, pa i mišljenje novinara Danasa, ali odluke donosi samostalno, u slučaju stečaja Beogradske konfekcije Beko postoje opravdane sumnje da je država i kao bivši akcionar i kao poverilac privilegovana.

Naime, pošto su priznata potraživanja od te firme sa pripadajućim kamatama isplaćena u celosti, što je tvrdi Rudović „jedinstven slučaj u istoriji stečaja u Srbiji“, stečajni upravnik Beka konsultovao je 2008. godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja o daljem postupanju sa pokretnom i nepokretnom imovinom te firme i nesumnjivo se u tom postupanju rukovodio interesom države. S obzirom na uveravanja suda da je dalja prodaja imovine firme po zakonu neizbežna, odgovor Ministarstva je vrlo zanimljiv. Jer, Ministarstvo ekonomije u svom odgovoru stečajnom upravniku navodi da je članom 124 Zakona o stečajnom postupku propisano da je „stečajni upravnik dužan da preostali višak deobne mase preda akcionarima i vlasnicima“, ali vlasnička struktura u kojoj 40 odsto ima država a 60 odsto mali akcionari „trajno bi onemogućila prodaju 40 odsto državnog kapitala odnosno učešća, pa je mišljenje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da je opravdano sprovesti dalju prodaju pokretne i nepokretne imovine u potpunosti i ostvarena sredstva podeliti“. Interes države je, naravno, uslišen.

Direktni i indirektni interesi države u stečaju Beka ovde se ne završavaju. Za 7. maj ove godine u Privrednom sudu u Beogradu zakazano je ročište po tužbi firme Property development d.o.o iz Beograda, koja zastupa grčku firmu Lambda investment , protiv Beogradske konfekcije Beko u stečaju. Ova je firma još avgusta 2007. godine kupila glavnu zgradu Beka u beogradskoj Ulici vojvode Bojovića sa pripadajućim pravima na korišćenje zemljišta za 55,8 miliona evra. Sada kupac tvrdi da Beko nije ispunio ugovornu obavezu da kupljene nekretnine oslobodi od stvari i lica do poslednjeg dana decembra 2007. godine, kako je ugovoreno, i da kupcu sleduje obeštećenje od jednog promila plaćene sume dnevno, kako je, takođe, ugovoreno. Prema informacijama Danasa, ugovori o prodaji imovine firmi u stečaju obično su tipizirani i nije uobičajeno da sadrže navedenu sankciju. Ali, o tom potom.

Nekretnine koje Beogradska konfekcija Beko nije uspela da oslobodi od stvari i lica u zadatom roku, sada koristi Ministarstvo odbrane, odnosno Vojnograđevinska direkcija, dakle takođe državna firma. Stečajni upravnik tvrdi da su kupci za ovaj detalj znali pre kupovine nekretnine, a oni će na sudu očito dokazivati da nisu. Rudović smatra da je sporna nekretnina nesporno u vlasništvu Beka, ali je MO-Vojnograđevinska direkcija u prvom stepenu dobila spor sa Bekom pred Privrednim sudom. Beko se žalio.

– Ove nepokretnosti su u zemljišnim knjigama upisane kao vlasništvo Beka i opterećene hipotekom u korist Beobanke, a za kredite koje je Beobanka bila dodelila Beku – tvrdi, međutim, Rudović. – Hipoteku su ustanovili opštinski sudovi, a to je potvrdio i stečajni beogradski sud kad je te nepokretnosti uvrstio u stečajnu masu Beka, dok je Beobanku priznao kao razlučnog stečajnog poverioca. Hipoteka se, inače, može ustanoviti samo na nepokretnosti u nečijem vlasništvu, pa je Beko i po tim sudskim odlukama nesumnjivo bio vlasnik tih nepokretnosti – kaže Rudović i dodaje da su, po samom Zakonu o stečajnom postupku, isplatom kupoprodajne cene ukinute sve hipoteke na nepokretnostima a Lambda je postala njihov originerni vlasnik te samo ona može da „traži predaju u posed kupljenih nekretnina koje trenutno koristi MO – Vojnograđevinska direkcija“.

Ali, pre Beka, sporne nepokretnosti prodala je i vojska. „Svojevremeno je, 1991. godine, prethodnik MO -Vojnograđevinske direkcije, vojna pošta-SSNO, prodala pomenutu nepokretnost jednoj društvenoj i jednoj firmi u mešovitoj svojini. Taj ugovor je apsolutno ništav, jer nije obavljena zakonom propisana javna prodaja, a sudsko utvrđenje ništavnosti ugovora nikad ne zastareva“, tvrdi Rudović i dodaje da „svoje potraživanje po osnovu korišćenja sporne nepokretnosti MO – Vojnograđevinska direkcija nije prijavila u stečajnom postupku prema Beku i u tom smislu svi su rokovi prošli“. Rudović smatra da se zbog toga ne može voditi nikakav sudski postupak za utvrđenje ovog potraživanja niti za osporavanje kupoprodajnog ugovora između Beka i Properti development odnosno Lambde.

Ali, ni ovde nije kraj, države ima još. Pošto je kompletno isplatila ogromnu većinu poverilaca, uglavnom parama dobijenim od Lambde, Beogradskoj konfekciji Beko je ostalo još 20 miliona evra u novcu koje je rezervisala po osnovu potraživanja oko kojih se još vodi spor. Sa kime? Pa sa državom.

Rudović kaže da je 90-ih godina Beko sa opštinom Lazarevac sklopio ugovor prema kome je opština finansirala izgradnju objekta u kome se Beko obavezao da, zapošljavajući lokalnu radnu snagu, proizvodi svoju konfekciju i prodaje je u okviru svoje prodajne mreže. „Firma Kolubara Građevinar je bila jedan od izvođača građevinskih radova. Zbog rata i sankcija projekat nije u potpunosti realizovan, odnosno naknadno je napušten. Izgrađeni objekat vredi oko milion evra, dok je stečajni upravnik za osporeno potraživanje Kolubara Građevinara rezervisao oko 17 miliona evra, po tadašnjem kursu. Po pravilu, rezervacija se određuje na iznos osporene glavnice uvećane za procenat kamata isplaćenih nespornim poveriocima. Osnivač Kolubare Građevinar je EPS, paradržavna firma“, kaže Rudović.

Beogradska konfekcija Beko u stečaju objavila je nedavno oglas za prodaju preostalih nepokretnosti firme. Procenjena vrednost fabrike u Lazarevcu, površine 3.893 kvadrata sa pripadajućim inventarom , opremom i zemljištem je oko 1,6 miliona evra!

Solidan poreski platiša

Efikasno okončanje stečaja Beka bilo bi značajno i za državu kao akcionara. „Stečajni upravnik bi takođe mogao da uveća stečajnu proviziju koja mu je rešenjem o glavnoj deobi određena u visini od blizu 300 000 evra po tadašnjem kursu. Svoj interes bi imale i poreske vlasti, jer je Beko u stečaju i u proteklim godinama bio uzorni poreski platiša sa preko sedam miliona evra plaćenih poreskih dažbina“ – kaže Budimir Rudović.

Aranžmani

Svim parnicama koje vodi Beko u stečaju zajedničko je da su radnici -akcionari onemogućeni da u njima pravno parcipiraju sa obrazloženjem suda da „oni nemaju pravni interes da Beko dobije spor, već eventualno ekonomski“. Time su oni, smatra Budimir Rudović, sprečeni da kontrolišu kvalitet zastupanja Beka u tim parnicama „pa bi to moglo dodatno da otvori prostor za razne aranžmane na relaciji državni i paradržavni poverioci – stečajni sud kao državni organ – stečajni upravnik i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kao paradržavni organi te njihov pretpostavljeni – ministarstva finansija ili ekonomije“.