Zloupotreba preraspodele radnog vremena: Rđavi propisi ugrožavaju bezbednost zaposlenih i uskraćuju zaradu za prekovremeni rad 1Foto: Pixabay/jotoler

Poslodavci u Srbiji veoma često zloupotrebljavaju instituciju takozvane preraspodele radnog vremena kako bi izbegli da zaposlenima plaćaju prekovremeni rad iako ih obavezuju da rade 10 ili 12 sati dnevno zbog čega je potrebno izmeniti aktuelna zakonska rešenja u tom segmentu, smatra stručna javnost u Srbiji.

Preraspodela radnog vremena poslodavcu omogućava da u periodima kada ima veći obim posla radnike obaveže da dnevno rade maksimalno 12 sati. Kada se potreba za tim okonča poslodavac je dužan da u istom periodu smanji broj radnih sati zaposlenima. Shodno tome, zaposleni koji su duže od osam sati radili tri, šest ili devet meseci nemaju pravo na novčanu nadoknadu jer se njihov angažman ne vodi kao prekovremeni rad.

Inače, fabrika u nemačkom vlasništvu Leoni u Kraljevu čija je zaposlena Danka Ranković, nedavno preminula, četiri dana nakon zadobijene povrede na radu, takođe radi u sistemu preraspodele radnog vremena. Radnici u toj kompaniji žale se da trpe ogroman pritisak od strane menadžmenta i da su prinuđeni da rade u smenama i po 10 sati.

Iz Doma zdravlja u Kraljevu kažu da je hitna pomoć dolazila često u Leoni do pre godinu dana kada je otvorena ambulanta u krugu fabrike. Zbog povećanih potreba planira se da , pored već postojeće bude uvedena i druga ambulanta. Zaposleni u Leoniju tvrde da proizvodna traka radi brže nego što je predviđeno, da se od radnika traži da ostanu da rade nakon završene smene „jer targeti nisu ostvareni“ i da o otvaranju bolovanja odlučuje doktor u fabričkoj ambulanti a ne izabrani lekar.

Stručna javnost ističe da je zloupotreba preraspodele radnog vremena, nametanje nerealnih radnih normi i besplatnog prekovremenog rada veoma čest slučaj u Srbiji a nesavesnim postupcima poslodavaca pogoduje to što zaposleni nisu upoznati sa svojim pravima i obavezama.

Viši pravni savetnik u Ujedinjenim granskim sindikatima “Nezavisnost” Dragica Mišljenović kaže za Danas da je preraspodela radnog vremena Zakonom o radu u Srbiji regulisana veoma rđavo i na štetu zaposlenih.

Iako je predviđeno da maksimalno može da traje šest meseci ili devet u slučaju da je tako regulisano kolektivnim ugovorom u praksi pojedini poslodavci radne sate prenose i u novu kalendarsku godinu što dovodi do toga da u režimu preraspodele radnog vremena zaposleni rade konstantno iako je zakonski ona ograničena.

– Shodno tome, nužno je skratiti vreme trajanja preraspodele radnog vremena. Dakle, treba ukinuti mogućnost da zaposleni u ovom sistemu dnevno rade 13 sati odnosno 60 sati mesečno. Trebalo bi je skratiti na maksimalno tri meseca trajanja. Za sve van tog perioda poslodavac bi bio dužan da plaća prekovremeni rad ako je taj proces neophodan u njegovoj firmi – objašnjava naša sagovornica.

Sa njenim stavom se slaže i stručnjak za radno pravo Mario Reljanović koji naglašava da preraspodela radnog vremena postoji odavno u našem zakonodavstvu ali da se u praksi primenjuje na način suprotstavljen interesima zaposlenih, što je rđavim rešenjima omogućio i zakonodavac.

– Suština preraspodele radnog vremena je da se ona primenjuje u takozvanim sezonskim poslovima poput turizma ili ugostiteljstva. Kod nas je dolaskom stranih investitora dobila sasvim drugu dimenziju. Praktično, poslodavci samo koriste ono što im je država omogućila. U uređenim zemljama raditi u sistemu preraspodele radnog vremena nije moguće duže od 12 sati a kod nas je to 13 sati. Na mesečnom nivou kod nas je to 60 sati što je takođe duže nego što je propisano u razvijenim zemljama. Kako bi se sprečile zloupotrebe poslodavca i izbegavanje plaćanja prekovremenog rada nužno je smanjiti period trajanja preraspodele radnog vremena na primera radi, mesec dana. Odnosno, takvu mogućnost treba dozvoliti samo na period kada je poslodavcu takav način rada zaista neophodan. U svim drugim slučajevima je dužan da ili plati prekovremeni rad ili angažuje veći broj zaposlenih.Takođe, treba razmišljati i o tome da se ogranični broj delatnosti u kojima može da se primenjuje preraspodela radnog vremena. Ovako kako je to sada uređeno kod nas, poslodavcu omogućava da ne angažuje novu radnu snagu jer iste rezultate postiže sa postojećem bez da je dodatno plati za to – naglašava naš sagovornik.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da pre nego što se povede tema promene loših zakonskih rešenja u oblasti radnog prava treba strogo kažnjavati zloupotrebe od strane poslodavaca shodno važećim propisima.

– Ako neko zloupotrebljava preraspodelu radnog vremena kako bi izbegao plaćanje prekovremenog rada, ili primorava zaposlene da ostanu duže na poslu jer nisu postigli norme a da im se to ne plati ili ubrzava proizvodne trake i tako ugrožava zdravlje radnika treba ga kazniti najstrože. Treba prestati sa praksom da inspekcija rada ne sme da se pojavi u fabrici koja krši prava zaposlenih i Zakon o radu zato što je aktuelna vlast proklamovala ekonomsku politiku na taj način da su strani investitori nedodirljivi. Upravo suprotno od toga treba postupati, ako neko od njih krši prava zaposlenih i ugrožava njihovo zdravlje na taj način. Odmah mora biti proteran iz Srbije zbog toga što ne poštuje njene zakone. Tek kada se počne sa takvim postupanjem može se razmišljati na temu naknadnog popravljanja važećeg Zakona o radu – navodi Ranka Savić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari