Znanjem i kvalitetom do konkurentnosti u svetu: Šta je Strategija pametne specijalizacije, za koju se zalaže Evropski pokret u Srbiji?

Naime, kao jedna od ključnih karika razvoja ekonomske politike, Strategija pametne specijalizacije koristi prednosti zemlje, te podsticanjem prioritetnih oblasti ima za cilj da doprinese ukupnom napretku države i društva.

Kako za Danas objašnjava Valentina Ivanić, stručna saradnica Evropskog pokreta u Srbiji, Strategija pametne specijalizacjie Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine, podrazumeva novi koncept politike regionalnog napretka, koji razvoj regiona i države bazira na „pameti“, odnosno znanju.

– Strategija identifikuje razvojne potencijale Srbije i fokusira se na usmeravanje resursa ka njihovom razvoju. To čini kroz povezivanje istraživačkih i inovacionih snaga sa potrebama privrede. Konkretno, EPuS koordinira rad Radne grupe za Poglavlje 22: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. U tom kontekstu, Strategiju pametne specijalizacije posmatra i kao model za stvaranje preduslova za korišćenje Strukturnih fondova EU, ističe naša sagovornica.

Na tom putu, kako navodi Ivanić, identifikovane su četiri prioritetne oblasti, koje se odnose na informaciono-komunikacione tehnologije, hranu za budućnost, mašine i proizvodne procese budućnosti i kreativnu industriju.

– Prioritetne oblasti su definisane po principu „odozdo prema gore“, uzimajući u obzir i razvojne potencijale regiona u Srbiji. U tom smislu Strategija RS za pomenuti period značajno doprinosi sagledavanju potencijala regiona u zemlji, podseća stručna saradnica EPuS-a.

Sa druge strane, naša sagovornica naglašava da strategija pametne specijalizacije ima transformativnu ulogu i to ne samo kada je u pitanju privreda Srbije, već i celo društvo.

– Ona počiva na sistemu „eksperimentalnog upravljanja“ koji ima za cilj da kroz analizu potencijala za inovacije, kreiranje zajedničke vizije, identifikaciju budućih prioriteta, donošenje akcionih planova i definisanje mehanizama monitoringa i evaluacije, promeni strukturu privrede, kako Srbije, tako regiona. S tim u vezi, važno je naglasiti da su princip sveobuhvatnog partnerstva i negovanje kulture evaluacije temelji primene Strategije, predočava Ivanić.

Kako dodaje, ukoliko se EU posmatra kao regionalna ekonomska integracija, značajno je ukazati da je uključivanje neke zemlje u određenu regionalnu ekonomsku integraciju pre instrument unapređivanja konkurentnosti ekonomije koja se uključuje, a ne cilj per se. Ipak, ona podseća da, iako Srbija nije bila u obavezi da donese Strategiju jer još uvek nije članica EU, činjenica da je ona doneta ukazuje na spremnost ka promeni modela konkurentnosti.

– Naime, Strategija će doprineti da Srbija na globalnom tržištu bude konkurentna na bazi inovativnosti, a ne na osnovu faktora cenovne konkurentnosti. Princip promene modela inoviranja od linearnog ka interaktivnom, odnosno transformativnom, doprinosi unapređenju konkurentnosti Srbije na globalnom tržištu“, naglašava Danasova sagovornica.

S tim u vezi, Ivanić dodaje da u približavanju zadatim ciljevima značajnu ulogu igra i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koje, prema njenim rečima, pokazuje visok nivo razumevanja uloge civilnog društva u svakom od navedenih koraka u primeni Strategije. Takođe, da je Kabinet ministra za ravnomerni regionalni razvoj, jedan od važnih instanci kada je u pitanju primena Strategije na nivou regiona.

Ipak, ovo nisu jedine karike koje će doprineti ostvarenju cilja Strategije. Naša sagovornica ističe i da se ona temelji na procesu „preduzetničkog otkrivanja“, u kome učestvuju akteri „četvorostrukog heliksa“ – država, privreda, akademska zajednica i civilno društvo.

– U unapređenju konkurentnosti Srbije na globalnom tržištu, učestvovaće ne samo država i privreda, već se težište sve više pomera ka akademskoj zajednici i civilnom društvu. Dokazano je da se pozicioniranje neke zemlje u globalnim lancima vrednosti i stvaranje dodate vrednosti realizuje kombinacijom znanja iz oblasti savremenih tehnologija i znanja iz društveno-humanističkih nauka. Uloga civilnog društva u tom pozicioniranju je važna zbog kapaciteta da identifikuju globalne tržišne niše u sferi socijalnih inovacija, pojašnjava Ivanić.

Ipak, EPuS ide i korak dalje, koristeći različite metode zagovaranja procesa evropskih integracija, ne samo pred građanima, već i pred donosiocima odluka.

– EPuS koordiniranjem rada Klastera 5: Resursi, poljoprivreda i kohezija u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, zagovara teme koje se tiču regionalnog i ruralnog razvoja Srbije. Više od 70 odsto regulativa u zemljama članicama EU realizuje se na nivou lokalnih samouprava, što zagovaranje EPuS-a usmerava na direktnu komunikaciju sa građanima. Kada su u pitanju donosioci odluka, EPuS-a kroz monitoring izveštaje svake godine analizira proces evropskih integracija Srbije za sva poglavlja koja čine Klaster 5, zaključuje stručna saradnica EPuS-a.

Da je EPuS u potpunosti posvećen Klasteru 5 i Poglavlju 22, naglašava i generalna sekretarka EPuS-a, Dragana Đurica, koja ističe da oni predstavljaju neke od najvažnijih politika EU, privlačeći značajna budžetska izdvajanja iz Evropske unije.

– Značajni regionalni dispariteti i sve veće nejednakosti unutar Srbije nisu samo ekonomski i socijalni problemi, već imaju i implikacije po bezbednost. S obzirom na uticajan Forum za međunarodne odnose EPuS-a i njegov prioritet negovanja dobrosusedskih odnosa, ova orijentacija se dosledno učvršćuje kroz brojne projekte sa partnerima širom Zapadnog Balkana. Na taj način stvara se povoljno okruženje za prekograničnu saradnju. Osnovni koncept je umrežavanje, koje prevazilazi sektore, granice, individualne interese i ograničenja kapaciteta, ocenjuje Đurica.

Ona sugeriše da podsticanje identifikacije ključnih pravaca i zainteresovanih strana u pametnoj specijalizaciji na regionalnom, gradskom i seoskom nivou, stimuliše društvenu energiju i ubrzava proces sužavanja jaza u razvoju.

– Istovremeno, ovaj pristup efikasno koristi dodatne resurse iz međunarodnog okruženja, gde se sada nalazi značajan deo domaće naučne, stručne i preduzetničke ekspertize. Mnoge zemlje su uspešno koristile ovaj resurs, tako da se očekuje i da Srbija prilagodi svojim potrebama i primeni dokazane uspešne priče kao model, zaključuje naša sagovornica.

Rad Evropskog pokreta u Srbiji podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP“.