Žofre: Privreda Srbije na dobrom putu da postane moderna i prosperitetna

On smatra da je Srbiji potrebna i pomoć EU kako bi se dodatno poboljšao kvalitet života svih građana.

„Snažne makroekonomske i fiskalne osnove su omogućile Srbiji da prebrodi neke veoma ozbiljne izazove do sada.

Postojala je akcija, politička volja i vizija i to je dovelo do značajnog napredka u proteklih nekoliko godina“, naveo je Žofre na predstavljanju ovogodišnje „Sive knjige“ preporuka za stvaranje boljih uslova poslovanja, koju je danas predstavio NALED.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je značajan napredak ostvaren u oblasti eUprava i obnovljivih izvore energije, kao i u reformi javnih preduzeća.

Naglasio je i da je privreda Srbije na 44 odsto proseka proseka EU, ali da uz prave reforme taj procenat brzo može biti i veći.

„Verujemo da se privreda Srbije može više nego udvostručiti u narednoj deceniji. Potreban je brži rast i brže spajanje sa EU. To nije pitanje sreće, već je pitanje identifikacije pravih reformi i pitanje akcije političke volje i vizije“, kazao je Žofre.

Zato je i predložen, kako je naveo, novi plan za Zapadni Balkan koji treba da pomogne vladama da podstaknu društveno-ekonomsko spajanje, da ojačaju potencijal rasta i da udvostruče ekonomiju čitavog regiona tokom naredne decenije, a za šta je izdvojeno šest milijardi evra.

Istakao je da je reformska agenda osmišljena da podstakne i ubrza reforme i da se konačno reše dugogodišnje prepreke privrednom rastu.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli izjavio je danas da je podrška te finansijske institucije Srbiji usmerena na energetsku tranziciju, zaštitu životne sredine i konkurentnosti, kao i povećenje produktivnosti srpskih preduzeća.

On je ocenio da je Srbija prethodne godine mnogo napredovala u oblasti energetske tranzicije.

„Počela je da se koristi solarna i energija vetra. Prošle godine ste imali prve aukcije za struju iz tih izvora i nastavićemo saradnju sa Srbijom“, kazao je Kolanđeli.

EBRD će, kako je naveo, raditi i na unapređenju poslovanja i privatnih i državnih kompanija, ali i na dekarbonizaciji, kao bitnom segmentu borbe protiv klimatskih promena.

Podsetio je da je zaštita životne sredine još jedna važna oblast u kojoj EBRD sarađuje sa Srbijom.

Precizirao je da saradnja postoji u upravljanju otpadom i poboljšanju kvaliteta vazduha.

„Radimo na projektu uvođenja centralnog grejanja u gradovima i građenju energetski efikasnih zgrada. U taj projekat uložili smo 200 miliona evra“, naveo je Kolanđeli.

Naveo je da bi EBRD želeo da se u saradnji sa novom Vladom Srbije fokusira pored ostalog na ubrzani prelazak na naplatu potrošnje energije u zgradama na osnovu potrošnje.

Kolanđeli je rekao da EBRD radi i na povećanju produktivnosti konkurentnosti privrede Srbije, a u okviru toga digitalizacija i inovacije.

„Finansiramo infrastrukturu koja omogućava inovacije, naučnih i tehnoloških parkova, ali i uvođenje širokopojasnog pristupa internetu, kao i na pristupu finansiju za mala i srednja preduzeća i startapove“, kazao je on.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David izjavila je da je NALED podstiče sveobuhvatni dijalog između javnog sektora, privatnog sektora, vlade i civilnog društva kako bi se praktični izazovi identifikovani na terenu pretvorili u artikulisane preporuke zasnovane na najboljim praksama iz drugih zemalja.

Podsetila je da je ključni cilj za Švedsku bila reformi javnih nabavki u Srbiji.

Kako je istakla, od početka ove godine prilikom javnih nabavki u Srbiji uz cenu se uzimaju u obzir dodatni kriterijumi, uključujući vek trajanja proizvoda, troškove održavanja i reciklaže.

„Na taj način javne nabavke u Srbiji postavljaju osnovu za odgovorno poslovanje, razvoj tržišta i jačanje konkurencije u oblasti održivih rešenja“, kazala je Ben David.