"Zombi" kompanije nanose štetu ekonomskom rastu Srbije

Bregzit je imao ogroman uticaj na funtu, ali nije bilo posledica po indeks Berze u Londonu (FTSE 100) koji je u dobroj poziciji.

Slično je i u Francuskoj gde je razlika u ceni francuskih obveznica znatno skočila zbog straha investitora od eventualnog izbora Marin le Pen za predsednicu države. Ipak, mislim da je strah uglavnom povezan sa nepoznavanjem političkog i institucionalnog sistema u Francuskoj. Po svemu sudeći Marin le Pen će u drugom krugu ostvariti dobar rezultat, ali će je Republikanski front, najverovatnije, sprečiti da pobedi. Čak i da se to dogodi ona neće moći da računa na većinu u parlamentu i neće imati drugog izbora nego da premijersku funkciju poveri kandidatu koji ne pripada njenoj stranci i ne deli njene stavove u vezi sa kretanjem evra. Moj savet investitorima je da dobro procene politički rizik i da ne brinu preterano, jer je to ponekad bez racionalnog razloga – kaže u razgovoru za Danas Kristofer Dembik, direktor sektora makro analiza u Sakso banci, objašnjavajući koji su to ključni događaji koji će u 2017. godini odrediti tempo i smer investicija na globalnom planu, posmatrano u kontekstu ishoda predsedničkih izbora u SAD-u i političke neizvesnost zbog izbora u Nemačkoj i Francuskoj, kao i Bregzita.

Stopa privrednog rasta od oko 2,7 odsto, koju je Srbija ostvarila prošle godine, nadmašila je sva očekivanja. Za 2017. projektovana je stopa rasta od oko tri odsto. Koliko se te projekcije realne naročito imajući u vidu relativno skromne direktne strane investicije od oko 18 odsto u odnosu na BDP?

– Pre svega, treba čestitati Srbiji na naporima usmerenim na upravljanje deviznim kursom, zatim na efikasnijem funkcionisanju administracije, naplati poreza, kao i političkoj stabilnosti. To, međutim, ne znači da treba odustati od daljih reformi, posebno u oblasti infrastrukture gde najbolje funkcioniše implementiranje privatnog javnog partnerstva, sa osloncem na inostrane investitore. Pritom se obično zaboravlja da je stimulativan ekonomski ambijent jedan od preduslova da strani investitori pristanu da finansiraju neki od tih projekata. Bolja pozicija Srbije na Duing biznis listi govori u prilog tome da su učinjeni značajni pomaci u proceduri dobijanja građevinskih dozvola, prikupljanju poreza i stvaranju boljeg poslovnog ambijenta za pokretanje biznisa. S druge strane, dve crne tačke su pristup električnoj energiji i zaštita manjinskih investitora, pa bi sledeći reformski korak trebalo da bude usmeren ka rešavanju tih problema. Treba, takođe, podsetiti da su poreski podsticaji veoma efikasan način za privlačenje stranih investitora.

Predstavnici Svetske banke i MMF-a pozitivno su ocenili iskorak koji je Srbija napravila u reformi javnih finansija i u tom konteksti navode da budžetski deficit smanjen sa sedam odsto (u 2014. godini) na 1,4 odsto. Zameraju, međutim, što se reforma neefikasnih državnih preduzeća sporo odvija. Koliko je za oporavak devastirane ekonomije neke države važno da se reformski rezovi prave u svim segmentima?

– Činjenica je da je značajan napredak postignut u kratkom roku. Vlada Srbije imala je koristi od visokog nivoa međunarodne ekspertize, posebno koristeći usluge bivšeg generalnog direktora MMF-a Dominika Štros-Kana, koji je sredinom 90-ih godina, kada je bio ministar privrede, uradio ogroman posao u Francuskoj. Sada je, očigledno, potrebno ići dalje sa reformama posebno sa uspostavljanjem konkurentnog i kvalitetnog javnog sektora, što znači zatvaranje ili vraćanje u prethodno stanje, gde je to moguće, neprofitabilnih kompanija u državnom vlasništvu. „Zombi“ kompanije nanose štetu ekonomskom rastu i inovacijama, pa bi se tim problem hitno trebalo pozabaviti. Istovremeno, vlada mora da obezbedi obuku zaposlenima u ovim državnim preduzećima kako bi se osposobili za novi posao. Ja verujem da javni sektor, pod uslovom da je efikasan i da favorizuje javno-privatna partnerstava, ne mora nužno negativno da utiče na rast.

U jednoj od analiza pitate se da li je Tramp potreban privredi SAD, s obzirom na to da je Obamina administracija ostavila ekonomiju u dobrom stanju, dok je finansijski sektor mnogo snažniji nego što je bio pre 2008. Pa, da li je Tramp, zaista, potreban privredi SAD i koje mere njegove administracije treba očekivati?

– I dalje verujem da američkoj ekonomiji nije potreban Tramp. Ekonomski pokazatelji ukazuju na to da su Barak Obama i DŽenet Jelen uradili odličan posao na unapređenju uslova kreditiranja, poverenja kompanija i domaćinstava i smanjenju nezaposlenosti. Pravi izazov za Trampovu administraciju biće podizanje produktivnosti na viši nivo, što nije lak zadatak imajući u vidu da je stopa produktivnosti u većini razvijenih zemalja počela da pada još sredinom 90-ih godina. Posmatrano na duži rok dva glavna pokretača rasta BDP-a su demografija i produktivnost, a u razvijenom svetu demografski podaci nikako ne ohrabruju i ukoliko Evropa i Sjedinjene Države ne otvore širom vrata za imigraciju, verovatno nećemo moći da preokrenemo taj trend. Stoga je od presudnog značaja poboljšanje produktivnosti, što znači insistiranje na inovacijama koje znatno utiču na privredna kretanja i ponašanje potrošača. Pritom se Tviter i Fejsbuk ne mogu smatrati takvim inovacijama. Osim toga, akcenat treba staviti i na obrazovanje, usklađeno sa potrebama tržišta rada. Privredi su očajnički potrebni inženjeri, matematičari, stručnjaci koji znaju da programiraju i da upravljaju novim kompjuterskim alatima.

Kako biste ocenili situaciju na globalnom tržištu kapitala i šta je, prema Vašoj proceni, idealni portfolio za svakog potencijalnog ulagača?

– Idealni portfolio treba da bude raznovrstan i da uključuje konzervativna finansijska sredstva, kao što su zlato i nekretnine, kao i ulaganja u nove sektore koje subvencioniše vlada, poput obnovljive energije. Ja sam, inače, zauzeo duge pozicije na francuske hartije od vrednosti i odbrambenu industriju. Podsetiću da je od početka godine, francuski indeks CAC 40, zbog precenjenog straha investitora od predsedničkih izbora, bio na niskom nivou u odnosu na druge evropske indekse kao što su Dax i FTSE 100. Moja procena je da će francuske akcije skočiti odmah nakon izbora u maju. Odbrambena industrija takođe izgleda dobro i trebalo bi da izvuče korist od povećanja javne potrošnje za odbranu. Na kraju, investitori bi mogli da obrate pažnju i na sredstava koja se smatraju rizičnim, kao što su PDVSA (Petroleum iz Venecuele) i ukrajinske obveznice.

Pametna strategija

Srbija nastoji da smanji zavisnost od investicija iz Evropske unije tako što se sve više okreće ka investitorima sa Bliskog, ali i Dalekog istoka, mislim pre svega na kineske. Da li je to dobra strategija?

– To je pametna strategija. Najbolje bi bilo da Srbija diversifikuje izvore investicija. Imate odličnu priliku za to, jer ste ključno čvorište na novom kineskom Putu svile. U početku, kineske investicije će uglavnom biti usmerene u razvoj infrastrukture i realizovaće se preko različitih kineskih kreditnih agencija, uključujući i BRICS banku, ali bi u budućnosti predmet interesovanja mogli da budu i drugi sektori, kao što su industrija i bankarstvo. Ta kineska „finansijska injekcija“ predstavlja veliku šansu za Srbiju, kao i za čitav region, ali to istovremeno otvara pitanje zaštite strateških sektora od velikih kineskih apetita. Moj savet Srbiji je da prihvati kineske investicije, ali i da pripazi da ne rasproda sve dragocenosti. Jer, ne bi imalo smisla tražiti od Srbije da smanji nivo ekonomske zavisnosti od Evrope i Rusije, da bi potom postala zavisna od neke druge države, u ovom slučaju od Kine. Zbog toga je od ključnog značaja razvijati trgovinske odnose sa drugim regionima u svetu, posebno sa Bliskim istokom. Crna Gora, koja je nedavno otvorila Agenciju za
Posledice „izvoza“ inflacije iz SAD

Procenjuje se da bi Trampova politika mogla da dovede do rasta kamatnih stopa i inflacije, a uzročno posledično i do deprecijacije dolara. Kako bi to moglo da se odrazi na kretanja, pre svega u oblasti monetarne politike, u evrozoni?

– Donald Tramp je u pravu kad kaže da je, posmatrano na osnovu pariteta kupovne moći, kurs dolara precenjen i to za oko sedam odsto u odnosu na jen, oko 20 odsto u odnosu na funtu i pet odsto u odnosu na evro i učiniće sve da trgovinskim partnerima, posebno evrozoni, „izveze“ inflaciju. To će kao posledicu imati više kamatne stope, jačanje evra i višu inflacije u monetarnoj uniji što će nauditi ekonomskom rastu. Kada je reč o monetarnoj politici, mislim da će Evropska centralna banka morati da zadrži prilagodljiv stav kako bi se prevazišli negativni uticaji pada vrednosti dolara i više inflacije. Iskorak iz programa kvantitativnog popuštanja će, verovatno, biti načinjen do kraja godine, ali će se ECB uzdržati od prebrzog podizanja kamatnih stopa. To će dovesti do novog sukoba u Upravnom savetu ECB jer Nemačka i njeni saveznici već insistiraju na napuštanje prilagodljive monetarne politike.