Zoran Drakulić: Privredi neophodan još jedan paket pomoći

Pre nekoliko meseci čuli smo tvrdnje da BDP u Srbiji ove godine neće pasti i to jedini u Evropi. U julu se pak nalazimo u još težoj epidemiološkoj situaciji nego u aprilu kada je data ta izjava.

Zoran Drakulić, predsednik poslovnog kluba Privrednik koji okuplja najveće domaće biznismene i vlasnik kompanije Point grupe, ističe da je tada bila druga epidemiološka situacija, ali ovaj drugi talas značajno utiče na privredu.

„Videli smo da su u Smederevu morali da ugase jednu visoku peć zbog manje tražnje. Automobilska industrija je u problemima. Pravu sliku ekonomije videćemo tek u septembru, oktobru. Iako ne bih da spekulišem oko pada BDP-a, ove procene da neće biti pada ekonomske aktivnosti ne dolaze u obzir. Koriguju se procene na dole u celoj Evropi. MMF smanjuje prognoze i to značajno, a još su to sve nagađanja i ne može se sagledati rezultat za celu godinu“, kaže Drakulić u razgovoru za Danas.

Sindikati upozoravaju da će od jeseni 300.000 ljudi ostati bez posla, pod pretpostavkom da se ne zaustavi pandemija. Da li postoji opasnost da od jeseni krene i talas stečajeva u privredi?

Ne bih spekulisao sa ciframa i da li će biti 300.000 otpuštenih. Dovoljno je da ostane i 100.000 ljudi bez posla pa da to bude veliki problem. To može izazvati socijalne nemire, ne samo kod nas već svuda u svetu. Kada su ljudi nezadovoljni, nemaju odgovarajuća primanja, šta drugo da rade. Izaći će na ulicu.

Što se tiče stečajeva to je moguće. Zato treba da se poradi na tome da se iz stečajeva brže izlazi. U svetu je to normalna stvar. Videli smo 2008. godine, a i sada. Firma ode u stečaj, neko drugi je kupi i krene od početka. Cela procedura mora da se ubrza, a ne da procesi traju godinama.

Da li će privreda moći da pregura godinu bez dodatne pomoći države?

Svetska kriza iz 2008. godina nas je naučila da ne može. Čude me komentari iz akademskih krugova da i ne treba drugi krug pomoći! Privreda kojoj je sada potrebna pomoć, sutra će puniti budžet. Ona ga puni i danas. U određenim trenucima privredi treba pomoći, da bi opet sutra mogla da radi i na taj način vrati novac u budžet.

Ali čuli smo da u ćupu više nema para.

Ne bih ja bio tako čvrst. Da li će zaduženost biti 60 ili 70 odsto BDP-a sada je manje važno. Uostalom to je trend u svim zemljama. Evropska unija sprema više od 1.000 milijardi evra u narednih sedam godina za fond za oporavak privrede. Od tih para 500 milijardi evra biće bespovratna pomoć (Merkel: „U ovoj situaciji krediti su kamen oko vrata privredi“). I mi moramo da pomognemo našoj privredi ako ima prostora, a mora da ga ima.

Ove godine imaćemo manje stranih investicija i manje doznaka. Građevinarstvo je već u problemima. Iz razgovora sa vlasnicima građevinskih kompanija saznao sam da je od ugovorenih poslova s početka godine sada već više od polovine otkazano. Novih poslova za sledeću godinu nema, jer svi čekaju da vide kako će se razvijati situacija pre nego što krenu u nove investicije. Jedina svetla tačka nam je poljoprivreda. Imali smo dobar rod pšenice. Nadam se da će slično biti i sa kukuruzom, ako vremenske prilike to ne poremete.

Paket pomoći donet u aprilu ocenjen je uglavnom dobro, velika sredstva su namenjena privredi, ali sada kada se vidi da je ova kriza trajna kako vam izgledaju?

Paket pomoći bio je ono što je država u tom trenutku mogla da pruži. Mada se baratalo sa ciframa koje nisu objektivne. Ono što ide na teret poreskih obveznika je oko 800 miliona evra koje je država platila za minimalnu zaradu zaposlenih. Sve ostalo mi moramo da vratimo. Poreze moramo da platimo od januara 2021. godine, a i kredite moramo da vratimo, jer je samo pomerena otplata za tri meseca. Barata se sa ogromnim ciframa koje nisu realne. Zato i govorim da ima prostora za još jedan, manji paket.

Koje biste vi mere predložili?

Ne bih sad govorio o konkretnim merama, ali trebalo bi da država razgovara sa privrednicima da se vidi koliki je prostor i šta je realno.

Da li se Vlada konsultuje sa privrednicima iz kluba Privrednik?

Ne, veliki privrednici koji bi u ovom trenutku mogli da pomognu nisu konsultovani. Ne vidim razlog zašto je tako. Nije to samo ponašanje ove vlade, to je nešto što se ponavlja.

Da li to liči na animozitet državne administracije prema domaćim privrednicima?

Pa, očigledno. Nas predstavljaju kao one koji su uništili Srbiju, a realnost je sasvim drugačija. Imamo sjajnih privrednika koji dobro posluju, redovno plaćaju poreze. Upravo zbog takvog odnosa niko se ne upušta u velike investicije, jer nema sigurnosti. Radi se ono što je započeto i to su bazične stvari. Nije u redu da se oslanjamo na strance. Mislim da je veći potencijal u domaćoj privredi. Kada se promeni odnos prema domaćim poslodavcima i privreda će biti drugačija.

Svi pričaju da je problem u nedostatku domaćih privatnih investicija. Ali svi pričaju a niko ništa ne čini po tom pitanju.

Problem je što nemamo strategiju imajući u vidu ovo što se događa. Da se vidi u šta treba da se ulaže, gde da se angažuju i domaći privrednici. I naravno da imamo pomoć države. Ovde ne govorim o novčanoj pomoći već moralnoj.

Spomenuli ste 2008. godinu. Kod nas se tada ekonomska kriza pretvorila u bankarsku. Da li preti opasnost sličnog scenarija i sada?

Naravno. Ako privreda ne funkcioniše, ne može ni da otplaćuje kredite. Time se i banke dovode u opasnost. Vidimo da se govori o produženju rokova potrošačkih kredita kako bi se smanjio udar na građane.

Treba paziti na situaciju sa bankama. Pre nekoliko dana videli smo vest iz Sjedinjenih američkih država da su četiri najveće banke izdvojile za rezervacije 28 milijardi dolara za pokriće loših kredita. Čim je manje poslova za preduzeća to znači manja likvidnost. A to onda znači da neće biti novca za vraćanje kredita, neće biti ni za redovno poslovanje. To će biti najveći problem.

Kao najveći rizik percipira se automobilski sektor koji i globalno prolazi kroz veliku krizu. Fabrike koje proizvode auto delove postale su veliki deo naše industrije, a i pri dolasku su dobile značajne subvencije. Kako na to gledate?

U ovom trenutku ljudi štede. Malo ljudi kupuje automobil, novu odeću, odnosno skoro ništa osim egzistencijalnih proizvoda. Ako se ne kupuju automobili, naravno biće smanjena i proizvodnja i tražnja za delovima.

Što se tiče subvencija sad ćemo videti kako će se te kompanije ponašati. Uvek sam bio protiv subvencija stranim firmama ili barem da im se ne daje više nego domaćim kompanijama. Smatram da će iz ove krize domaće firme i najbolje izaći.

Kako vidite obećanja da će se plate u javnom sektoru povećavati i sledeće godine? Da li privatna privreda to može da izdrži?

U sadašnjoj situaciji, apsolutno sam protiv povećanja plata u javnom sektoru. To bi bilo krajnje neodgovorno!

Pre svega, javni sektor treba očistiti od kadrova koji su posao dobili na osnovu partijske pripadnosti i od kojih mnogi i ne dolaze na posao.

Takođe, rukovođenje javnim preduzećima treba putem konkursa poveriti najboljim, profesionalnim ljudima na tržištu. Oni ne smeju da budu u VD statusu i moraju da budu odgovarajuće plaćeni.

Kada se situacija normalizuje i privreda krene uzlaznom putanjom, može se govoriti i o korekciji plata u javnom sektoru.