Žurka je završena

Kako se Sjedinjene Američke Države klackaju ka recesiji, tako se i globalni ekonomski bum približava kraju. Taj bum bio je neočekivano dug, a obeležile su ga i četiri godine u kojima je rast bio pet odsto, što je period održivog privrednog dinamizma koji nije viđen od 1970. godine. Najjasniji znak da se bum približava kraju jeste projekcija Međunarodnog monetarnog fonda da će privredni rast u SAD ove godine iznositi 1,5 odsto.
Iako mnogi tvrde da recesija u SAD više neće uticati na svet, jer je Kina istisnula Ameriku sa mesta motora globalne privrede, to nije tačno. Iako Kina brzo raste, njena ekonomska snaga ipak je skromna. Dok SAD učestvuju u svetskom bruto domaćem proizvodu sa 28 odsto, Kina donosi samo pet odsto. Celokupna Azija, od Turske do Kine, učestvuje u svetskom BDP sa 24 odsto, što je manje u odnosu na SAD. Oko 21 odsto kineskog izvoza i 23 odsto izvoza Evropske unije u zemlje koje nisu njene članice odlazi u SAD. Zato svet ne može ništa da uradi osim da, zbog recesije u SAD, takođe krene ka ambisu. Nedavno objavljeno CESIFO svetsko ekonomsko istraživanje (WES) kojim je obuhvaćeno 90 zemalja to potvrđuje. Procene trenutne ekonomske situacije i očekivanja za narednih šest meseci svuda su se pogoršale. I u zapadnoj i u istočnoj Evropi, indeks očekivanja pao je više nego u Aziji ili Latinskoj Americi. Pad WES indikatora u poslednja dva kvartala bio je najveći od 2001. godine. U SAD, indikator WES sada je ispod nivoa na kojem je bio 11. septembra 2001. godine, a isto važi i za indeks poverenja potrošača u Mičigenu.
Godinama su SAD živele iznad svojih mogućnosti – stopa štednje domaćinstava blizu nule, a investicije finansirane isključivo iz inostranih fondova. Deficit tekućeg platnog bilansa SAD porastao je na 811 milijardi dolara u 2006. godini ili na šest odsto BDP – što je najveći iznos još od „velike depresije“. Godinama unazad, Amerikanci su uspevali da prodaju svoju imovinu u inostranstvu, ali i da uživaju u lepom životu kod kuće. Toga više nema. Banke širom sveta uče na teži način da dug kojim su SAD finansirale potrošački bum možda neće biti otplaćen. Hipotekarne obveznice koje su američke banke uspevale da prodaju u svetu nisu uporedive sa evropskom imovinom sličnog imena. U Evropi, posebno u Nemačkoj, hipotekarna obveznica (fandbrif) veoma je sigurna imovina jer banke ne finansiraju više od 60 odsto vrednosti kuće. Nasuprot tome, američke obveznice su kao loto tiket. Američke banke finansiraju i do 100 odsto vrednosti kuće, neki put čak i više, a sab-prajm tržište uključuje i pozajmice osobama bez posla i prihoda. Mnoge evropske banke možda nisu to razumele, ali su se snebivale da prikažu ove investicije u svojim finansijskim izveštajima. Umesto toga, uneli su ih u svoje kompanije u zemljama sa niskom stopom poreza. Ove kompanije sada prikazuju ogromne gubitke koje treba da pokriju banke koje su njihovi vlasnici, od kojih se neke bliže ivici bankrota. U finansijskim izveštajima, ovog proleća će se pokazati neizbežni otpisi dugova, ali prava istina neće biti poznata pre nego što finansijski izveštaji za 2008. ne budu objavljeni na proleće 2009. godine.
Kako je američka imovina gubila atraktivnost, tako je njena cena padala. To je podrazumevalo ili pad cene imovine izražene u dolarima ili dolara izraženog u drugim valutama. Zaista, korigovan za stepen inflacije, dolar je sada toliko nisko u odnosu na evro koliko je bio prema nemačkoj marki 1992. godine kada je ujedinjenje Nemačke rezultiralo poremećajem evropskog valutnog sistema. Cene kuća u SAD takođe padaju po ubrzanoj stopi, u mnogim delovima i više od 10 odsto godišnje. Cene trgovanih hipotekarnih obveznica pratile su cene kuća. Samo su cene na američkoj berzi ostale relativno stabilne. Ali samo je pitanje vremena kada će i one pasti. Topljenje imovine razlog je za verovatni ulazak SAD u recesiju. U tom slučaju će potrošači, suočeni sa tvrđim kreditima i padom vrednosti kuća, morati da smanje potrošnju, čime će usporiti američku privredu i pogoditi sve zemlje preko svetske trgovine. Drugo, kako banke gube značajne sume kapitala (procene idu do 300 milijardi dolara i više), potreba da održe minimum odnosa kapital-dug, teraće ih da smanje pozajmice poslovnom svetu, čime će omesti tražnju za investicijama.
Istina, Federalne rezerve SAD probale su da spreče recesiju smanjivanjem kamatnih stopa. Ali Federalne rezerve ne mogu da napune banke svežim kapitalom i da spreče kreditni slom. Više obećava smanjenje poreza za 150 milijardi dolara koje je Kongres nedavno odobrio. Da li će to biti dovoljno da se vlasnicima kuća nadoknade gubici nastali zbog pada vrednosti nekretnina, kao i da se spreči recesija, ostaje da se vidi. Ali, šta god da se dogodi, žurka je završena.
Hans-Verner Sin je profesor ekonomije i finansija na