Zvezda Agrobanci neće platiti čak ni celu glavnicu

On je istakao da su najgore prošli sa državom jer su Marfin i Unikredit banci vratili „10, 12 ili 15 odsto duga“, a državnim bankama i više nego što je bilo tržišno.

On je u slučaju duga prema Agrobanci izjavio tom prilikom da je glavnica duga iz 2009. godine iznosila 6,8 miliona evra, ali da je u prethodnom periodu vraćeno 2,8 miliona, a da je dogovoreno da se vrati još 2,5 miliona evra.

„Preko 70 odsto glavnice ćemo vratiti mrtvoj banci. To niko neće platiti. Bolje smo prošli sa stranim bankama nego sa državnim, jer želimo da ispoštujemo Srbiju. Ne želimo da budemo na teretu poreskih obveznika.

Na žalost juče nismo dobili odgovor od Crvene zvezde kako izgleda sporazum sa Agencijom za osiguranje depozita koja je stečajni upravnik Nove Agrobanke i Agrobanke koje su otišle u stečaj 2012. godine. Takođe nismo dobili odgovor ni od Agencije za osiguranje depozita zbog čega je otpisana kamata Crvenoj zvezdi, ali ni da li je praksa Agencije da otpisuje kamate dužnicima ovih banaka u stečaju, kao što je pre mesec dana naveo predsednik Nadzornog odbora Zvezde, Dragan Milošević u intervjuu portalu redstarbelgrade.rs koji je uostalom i prvi objavio da je napravljen sporazum po kom je od 17 miliona duga, otpisano 10 miliona evra kamata, a da je ostalo još 6,8 miliona evra glavnice.

Pitanja AOD-u smo poslali prvi put u ponedeljak, pa zatim u sredu, kada su nam odgovore usmeno obećali za juče, kada, međutim, nisu stigli.

Ono što znamo je da AOD ipak ne otpisuje svima kamate pošto su nam se nakon pisanja o otpisu kamata Crvenoj zvezdi javili čitaoci, dužnici Agrobanke kojima je ne samo naplaćena glavnica u punom iznosu, već i kamata koja prevazilazi glavnicu. Slično kao i u slučaju slavnog fudbalskog kluba.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali ističu da iako je banka u stečaju, kod naplate duga, odnosno odluke da li će se i koliko duga otpisati, ključna stvar je finansijsko stanje dužnika. Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da je cilj „maksimizacija vrednosti koja se može naplatiti od dužnika“.

„Dug se ne otpisuje bez valjanog razloga. Nekada je jasno da ako hoćete da naplatite ceo dug, nećete naplatiti ništa. Onda se nalazi odgovarajuća mera, koliko je to što dužnik može da isplati. U principu poverioci su uvek spremni da smanje potraživanja, najčešće da otpišu kamatu, pa i deo glavnice“, objašnjava Šoškić.

I ekonomista Milan Kovačević napominje da stečajni upravnik ima istu obavezu kao što je imao i direktor banke, da radi u korist banke, odnosno poverilaca.

„Kada je poverilac država mi imamo problem u nedostatku transparentnosti, onaj ko otpisuje ne objašnjava zašto otpisuje dugove, jer to je novac poreskih obveznika na kraju krajeva. Sadašnji sistem u kome se ni ne zna čiji su veliki klubovi, ko je vlasnik, kome ide profit, perfektan je za korupciju“, napominje Kovačević.

Inače, prema kvartalnom izveštaju stečajnog upravnika Nove agrobanke, potraživanja od dužnika su na kraju juna ove godine iznosila 46,3 milijardi dinara. Na početku tog tromesečja, 1. aprila, potraživanja od dužnika su iznosila 60,5 milijardi dinara. „Smanjenje potraživanja je najvećim delom posledica naplate potraživanja i otpisa potraživanja klijenta koji su bili predmet projekta Pilot II“, navodi se u izveštaju.