Aerozagađenje, trudnice i deca: Pulmolog Dragana Jovanović za Danas o posledicama zagađenja vazduha

Pulmolog dr Dragana Jovanović kaže za Danas da deca mogu biti ugrožena već antenatalno (pre rođenja) zbog toga što aerozagađenje uzrokuje oštećenja reproduktivnih sposobnosti roditelja, što može biti vidljivo po rađanju.

– Može se ispoljiti kao mala težina pri rađanju ili prevremeno rađanje. Istraživanja su dokazala pogubne posledice i po odojčad i decu, kod kojih je normalan rast i normalan fiziološki porast funkcijskih kapaciteta pluća ometen, izrazito smanjen, u područjima sa velikim koncentracijama aerozagađenja. Takođe, dokazano je i da se kapaciteti pluća poboljšavaju kada se deca premeste u područja sa manjim zagađenjem vazduha – navodi sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, aerozagađenje uzrokuje češći razvoj plućnih bolesti (astma) u detinjstvu, ali i kasnije. Može da pogorša postojeće respiratorne bolesti uzrokujući oštećenja pluća, a dovodi i do slabijeg imuniteta prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva. Kako napominje, aerozagađenje je zbiljan faktor rizika i za pojavu dijabetesa kod dece, kao i drugih poremećaja.

– Posebno izlaganje metalima, arsenu, olovu ili živi u detinjstvu dovodi do različitih teških neurorazvojnih poremećaja, sniženog kognitivnog funkcionisanja, oštećenja govornih sposobnosti i tečnosti govora, agresivnosti, depresije, poremećaja spavanja, ali i trajnog toksičnog oštećenja većine organa sa značajnim posledicama u smislu oboljevanja i ranijeg umiranja – naglašava dr Jovanović.

Doktorka ocenjuje da je u Srbiji ekstremno loša situacija, navodeći da je naša zemlja prva u Evropi po smrtnosti od aerozagađenja, a među prvih 10 i u svetu, sa stalnim povećanjem broja umrlih zbog aerozagađenja (oko 17.000 ljudi u 2023. ).

– Jedna od 10 smrti u Srbiji je zbog aerozagađenja. Vezano za decu, analiza iz 2016. godine ukazuje da je više od 3.000 novih slučajeva bronhitisa u Srbiji posledica zagađenja koje emituju naše dve termoelektrane, Nikola Tesla i Kostolac. Dodatno deprimira podatak studije Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona iz 2022. godine da je oko 9 odsto smrti novorođenčadi u Srbiji bilo uzrokovano aerozagađenjem – ističe naša sagovornica.

Kako kaže, više od 95 odsto populacije živi u zonama gde srednje godišnje vrednosti PM2.5 čestica (najsitnijih i najopasnijih po zdravlje) prelaze dozvoljenu vrednost preporučenu od Svetske zdravstvene organizacije od 5 μg/m3.(mikrograma po kubnom metru).

Kao primere gradova sa izraženim zagađenjem vazduha koje utiče na zdravlje ljudi navodi Bor i Valjevo.

– Analiza koncentracije arsena na godišnjem nivou u Boru pokazuje da su dugi niz godina enormno povećane srednje godišnje koncentracije arsena u vazduhu (pre svega u česticama PM10), i do te da se radi o hroničnoj intoksikaciji arsenom sa svim sledstvenim teškim zdravstvenim posledicama (povećan rizik oboljevanja od niza respiratornih, neuroloških, malignih i drugih hroničnih oboljenja) kod dece i odraslih – dodaje ona.

Govoreći o Valjevu gde živi više od polovine stanovništva Kolubarskog okruga Jovanović kaže da se iz godine u godinu taj grad nalazi na listi najzagađenijih u Srbiji, sa najviše dana prekomerno zagađenih PM10 česticama, i značajno povećanim izmerenim dnevnim koncentracijama u odnosu na dozvoljene.

– S toga ne čudi podatak da su kod predškolske i školske dece Kolubarskog okruga, bolesti sistema za disanje prve na listi najčešćih, pa tako već nekoliko godina unazad u skoro 40 odsto kod predškolske i 30 odsto kod školske dece – dodaje doktorka.

Aerozagađenje i spontani pobačaji

Svetske studije ukazuju da žene koje žive blizu topionica imaju veće stope spontanih abortusa od normalnih, a njihova deca manju telesnu masu od uobičajene pri rođenju.

– Dokazano je da progutani neorganski arsen prolazi kroz placentu kod trudnica, izlažući fetus hemikaliji. Neorganski arsen u veoma visokim dozama je fetotoksičan i izaziva urođene mane. Kolika je tek veličina ovog problema za zdravlje trudnica i dece u Boru, može ukazati podatak da je u periodu 2016-202g koncentracija sumpor dioksida SO2 bila enormno povećana više od 100 puta od dozvoljene. Pritom i koncentracija arsena čak preko 90 puta bila je veća od dozvoljene, uz registrovan i sadržaj teških metala (olovo, kadmijum, nikl, bakar) u ukupnim suspendovanim česticama (TSP) i PM10 – navodi dr Jovanović, koja je i član Nacionalne ekološke asocijacije.

Neželjeni efekti izlaganja PM2.5 česticama kod devojčica se više ogledaju u poremećajima u ponašanju, kod dečaka sa kojeficijentom inteligencije

Sve je više savremenih istraživanja koja sugerišu da zagađenje vazduha može uticati na probleme u ponašanju u detinjstvu, ali i na koeficijent inteligencije.

Velika američka studija objavljena, u julu 2023. uključila je podatke prikupljene od 1.967 majki regrutovanih tokom trudnoće iz šest gradova SAD. Ta studija koju je vodio Univerzitet u Vašingtonu dopunila je dokaze koji ukazuju da i prenatalno i postnatalno izlaganje zagađenju vazduha šteti deci.

– Izloženost azotnom oksidu NO2 i PM2,5 česticama u ranom životu jako je štetna jer postoje poznati biološki mehanizmi koji dokazuju vezu majčinog udisanja ovih zagađivača sa efektima na razvoj placente i fetalnog mozga. Štaviše, kada se dete rodi, prvih nekoliko godina je kritično vreme za tekući razvoj mozga jer u tom periodu broj neuronskih veza se enormno brzo povećava i mozak dostiže 90 odsto svoje buduće veličine odrasle osobe. Za malu decu, stoga udahnuti zagađivači koji prodiru duboko u pluća i ulaze u centralni nervni sistem mogu da izazovu oštećenja u oblastima relevantnim za bihevioralne i kognitivne funkcije – naglašava naša sagovornica.

Dodaje da rane smetnje mogu imati trajne posledice po doživotnu funkciju mozga.

Studija je pokazala da su deca sa većom prenatalnom izloženošću NO2, posebno u drugom i trećem tromesčju, imala više problema u ponašanju.

Prema rečima dr Jovanović, zagađenje sa PM2.5 česticama je generalno vezano za više problema u ponašanju kod devojčica, ali su zato neželjeni efekti izlaganja PM2.5 česticama, u drugom trimestru trudnoće, po koeficijent intelegencije (IQ) bili više izraženi kod dečaka.

Na ove nalaze se nadovezuju i rezultati nedavne studija objavljene u časopisu Environmental Pollution koja je utvrdila povezanost kod dece uzrasta 9-12 godina povezanost između izlaganja zagađenju vazduha antenatalno (tokom trudnoće majke) i tokom prvih 8,5 godina života, i promena u strukturnoj povezanosti bele materije u mozgu (tzv. bele mase mozga) koja povezuje različite oblasti mozga.

Te promene, kako navode istraživači, mogu da dovedu do psihijatrijskih poremećaja. Pokazalo se da što je veća izloženost deteta pre njegove 5. godine života, to su veće promene i poremećaji u strukturi mozga utvrđeni u preadolescenciji.

Studija je takođe otkrila vezu između specifične izloženosti PM2.5 i zapremine putamena, moždane strukture važne za motoričke funkcije, procese učenja i mnoge druge funkcije.

Što je veća izloženost česticama PM2,5, posebno tokom prve dve godine života, to je veći volumen putamena u preadolescenciji, koji je kao takav vezan za određene psihijatrijske poremećaje (šizofrenija, spektar poremećaja vezan za autizam i poremećaje opsesivno-kompulzivnog spektra).

Analizom izloženosti velikog broja dece (3.515) zagađenju vazduha od začeća do 8,5 godina na mesečnom nivou, uočeni su neki od navedenih efekata čak i na nivoima zagađenja u skladu sa standardima Evropske unije.