Beč dobija aplikaciju koja pokazuje gde postoji prostor za sadnju drveća

Kako navodi iz Kancelarije grada Beča u Beogradu, u sve to uključen je bečki startap.

“Sadnja novih stabala u gradovima često je komplikovana, podzemne instalacije i ograničeni prostori otežavaju i često čine ovaj proces skupim. Potreban je dovoljno veliki prostor za koren stabla, koji zahteva približno isto toliko mesta koliko je široka krošnja drveta. Tu su i neslaganja u korišćenju prostora, na primer sa parkiralištima”, navodi Kancelarija u saopštenju.

Zato je bečki startap „Die Zweigstelle“ pokrenuo projekat „Pflanz.mi“ kako bi se stvorila strateška i interaktivna karta Beča.

“Ideja je da karta pokaže gde se u gradu mogu saditi stabla, a gde to nije moguće. Karta bi trebalo da bude dostupna svima. Za izradu ove karte potrebni su podaci o podzemnoj strukturi Beča. Važan izvor podataka je centralni katastar instalacija koji između ostalog prikazuje instalacije za daljinsko grejanje, struju i gas. Za aplikaciju su potrebni podaci o celom gradu kako bi se procenio podzemni potencijal za buduća stabla i njihovi troškovi”, navode u saopštenju.

Osnivačica ovog projekta Lucija Puls kaže da je potrebno da se na adekvatan način posaditi zelenilo nasuprot toplotnim ostrvima.

“Toplotna ostrva su delovi grada gde postoji vrlo gusta izgradnja, gde ima puno asfalta i malo zelenila. U tim mestima se toplota tokom dana akumulira i noću ne može da se oslobodi. Zelenilo ne mora uvek biti stablo, već i razne trave i grmlje. Takođe, zelene površine mogu apsorbovati više vode tokom jakih kiša, što može pomoći u sprečavanju poplava”, navela je ona.

U interaktivnoj karti „Pflanz.mi“ će uzeti u obzir i toplotna ostrva, vulnerabilne grupe kao što su stariji ljudi i deca, kao i infrastrukturu i troškove. Ovi analizirani podaci trebalo bi da pokažu gde bi se mogla saditi stabla, u zavisnosti od specifičnih okolnosti i potreba na terenu.

Sledeći korak je prototip aplikacije. Startap želi da gradovima, opštinama i građanima pruži alat pomoću kojeg mogu da aktivno da učestvuju u oblikovanju svoje okoline.

Sade vrste otporne na toplotu

Beč već sada ima preko 500.000 stabala i više od 1.000 parkova i zelenih površina, ali s obzirom na to da posledice klimatskih promena postaju sve izraženije,  ni ovaj broj nije dovoljan. Ovaj grad je upravo zbog toga i orijentisan onih vrsta stabala u gradu koje su otpornije na toplotu, pa su nadležni napravili listu od 19 vrsta koje dobro podnose gradske vrućine.

Među izabranim vrstama su javor, klen, kelreuterija – lampion drvo ili koprivić-drvo, koje se u Beču intenzivnije koristi proteklih 10 godina. Tokom perioda vrućina, zalivanje gradskih stabala se intenzivira.

Mlada stabla koja se ne zalivaju pomoću automatskog sistema, dobijajiu vodu jednom nedeljno, a u periodima velikih vrućina i po dva puta nedeljno. Dodatno, mlada stabla se premazuju belim premazom kao zaštita od ekstremnih vremenskih uslova.

U Beču se primenjuje i relativno nov sistem – princip sunđeraste strukture uličnih podloga, koje ispunjavaju kako tehničke zahteve izgradnje puteva, tako i biološke potrebe drveća.

Zemljište ispod pešačkih staza, parkinga ili ulica je porozno, drveće dobija više prostora za širenje korenja i može da upije više vode, a dodatni efekat je stvaranje prostora za zadržavanje kišnice, što rasterećuje kanalizacioni sistem i obezbeđuje drveću vodu tokom sušnih perioda.

 

Leti 150 radnika zaliva mlada stabla

U glavnom gradu Austrije je tokom letnjih meseci angažovano oko 150 radnika gradskog zelenila na zalivanju, prvenstveno mladih stabala, sa oko 400.000 litara vode dnevno. Pored ručnog zalivanja koristi se i više od 1.000 automatskih sistema za zalivanje kao i cviše od 24.000 vreća za zalivanje koje otpuštaju vodu u predelu korena stabla.