Hiljadugodišnja poplava na reci Vinflus: Ovo rešenje koje Beč ima sprečilo veće štete

Nakon povlačenja vode, stručnjaci iz gradskog sekretarijata grada Beča analizirali su situaciju i istakli koliko su pomenuti bazeni značajni u ovakvim ekstremnim situacijama.

„Na zapadu Beča u oblasti Auhof postoji šest takvih bazena sa ukupnim kapacitetom od 1.160.000 metara kubnih. Tokom obilnih padavina, voda se zadržava u bazenima i kasnije se kontrolisano ispušta. Ovo zahteva mnogo iskustva i veštine od strane zaposlenih iz Sekretarijata za vode. Trenutno se zajedno sa stručnjacima vrši analiza gde još postoji potencijal za poboljšanje zaštite od poplava na rečici Vinflus“, navode iz Sekretarijata za vode Beča, a prenosi Kancelarija grada Beča u Beogradu.

Rečica Vinflus izvire u zapadnom delu Bečke šume. Na putu od oko 15 kilometara prolazi kroz ukupno devet bečkih opština i uliva se u Dunavski kanal kod zgrade Uranije. Sliv rečice se geološki nalazi u tzv. flišnoj zoni Bečke šume.

Kako objašnjavaju, zbog sastava od gline i kamena, podloga ima nisku vodopropusnost, zbog čega se nivo vode u rečici Vinflus tokom jakih padavina brzo povećava i može da dostigne vrh zidova i trasu metroa.

Na prelazu iz 19. u 20. vek, rečica je regulisana radi poboljšanja zaštite grada od poplava. U normalnim uslovima reka ima protok od oko 200-500 litara vode u sekundi. Tokom poplava, ova količina može da poraste na preko 440.000 litara vode u sekundi.

Auhof-bazeni su izgrađeni kao ključni deo regulacije rečice Vinflus između 13. i 14. bečke opštine i štite grad Beč od brzih poplavnih talasa.

„U slučaju poplava, višak vode se privremeno zadržava u bazenima kako bi se sprečilo izlivanje preko obala rečice u gradskom području. Poslednji put je nivo rečice bio na nivou od prošle nedelje 1951. godine. Zaštita od poplava sa Dunavskim ostrvom i kanalom Nojdonau kao otpušnim kanalom je savršeno funkcionisala tokom aktuelne poplave“, rekao je šef Sekretarijata za vode, Gerald Lev.

Celokupni sistem brana u i oko Beča, kako se navodi u saopštenju, je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju. Trenutna poplava Dunava, kako ističu stručnjaci, odgovara poplavi koja se dešava jednom u 50 do 70 godina sa protokom od oko 10.000 kubnih metara vode u sekundi.