U Beogradu, prvi put u poslednjih 10 godina „ima“ snega za Novu godinu – ali samo u tragovima

Kako navodi Republički hidrometeorološki zavod, visina „snežnog pokrivača” 31. decembra zvanično je bila 3 centimetra. Snega u mnogim delovima prestonice uopšte nema.

Drugim rečima, stanje je daleko od „zimskih čarolija” koje tipično vezujemo za novogodišnje praznike, a deca koja su 2024. napunila deset godina još uvek nikada u Beogradu u vreme praznika nisu pravila sneška, niti su se grudvala po ulicama i dvorištima, prenosi Klima101.

Koliko je ta slika praznika onda uopšte realna danas? Atmosferi nikako ne doprinosi ni prekomerno zagađenje vazduha koje traje već danima, zbog kojeg bi deca trebalo da makar ograniče vreme provedeno napolju.

Nedostatak snega je posledica nedovoljno niskih temperatura koje su pratile intenzivne snežne padavine 23. decembra.

Kako nam govore naučna saznanja, ovakav intenzivan sneg sa kratkim rokom trajanja biće sve normalnija pojava u Srbiji. Klimatske promene pored viših temperatura sa sobom donose i promenu režima padavina, pa će one i leti i zimi najverovatnije biti ređe, ali intenzivnije.

Ako to ukombinujemo sa višim temperaturama, zaista je moguć scenario da ćemo u budućnosti imati više ovakvih vejavica bez pravog pokrivača, što može imati različite posledice, od naše energetike i infrastrukture do poljoprivrede.

U međuvremenu, nešto hladniji decembar izgleda nije bio dovoljan da pomeri 2024. godinu sa svog neslavnog trona: temperature su prethodnih meseci bile toliko visoke da je godina za nama ipak gotovo sigurno najtoplija ikada izmerena u Srbiji.

Isto važi i za ostatak sveta: iza nas je još jedna rekordno topla godina.

Naravno, sve ovo ne znači da više nikada nećemo imati pravi sneg i hladnoću za novogodišnje praznike u Beogradu, kao ni u bilo kom drugom mestu u Srbiji – samo da će te pojave biti sve ređe. I sve ćemo ih bolje pamtiti.