Kako je Beograd od drugog grada u svetu po kvalitetu vazduha pao na listi i zašto će 2024. biti prekomerno zagađen?

Pojedini mediji preneli su informaciju da je u utorak po kvalitetu vazduha u svetu ispred Beograda prednjačio samo Minhen. Ovaj nemački grad je i danas zadržao svoju poziciju, dok je srpska prestonica bila lošija.

Komentarišući ove navode Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Danas da informacija koja ne daje sveobuhvatan prikaz stanja kvaliteta u Beogradu nije objektivna i da je povoljšanje kvaliteta vazduha toga dana samo posledica meteoroloških pojava, nakon prodora ciklona iznad Balkanskog poluostrva.

– Lepo je da je Beograd bio na toj poziciji, ako je bio, međutim to je bila posledica meteoroloških pojava. Objektivna ocena glasi – od početka godine do danas čak pet mernih mesta iz državnog monitoringa kvaliteta vazduha u Beogradu je prekoračilo 35 dana, maksimalno dozvoljenih u toku godine sa prekograničnim koncentracijama dnevnih vrednosti PM10 čestica. Tako da već danas možemo reći da će Beograd u 2024. godini biti ocenjen kao prekomerno zagađen grad – ukazuje Lekić, dodajući da su to sveobuhvatni i objektivni podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd koji se objavljuju na sajtu Beoeko.

Merna mesta sa prekoračenim dnevnim vrednostima štetnih čestica

Beograd – Mladenovac

Beograd – Leštane

Zemun – Ugrinovačka

Novi Beograd – Omladinskih brigada

Obrenovac

– Razumem potrebu većine medija da u superlativu, afirmativno ili kvaziafirmativno informišu građane, ali ono što je poenta informisanja o stanju u životnoj sredini nije da se hvalimo stvarima koje su dobre, već da upozorimo građane na one koje nisu dobre. Kada bih video da ti mediji pravovremeno informišu građane objektivno o situacijama koje nisu dobre o životnoj sredini onda bih podržao. Međutim, čini mi se da je ovo urađeno pre svega u smislu pronaleženja pravog trenutka da bi se pohvalili nečim za šta ni na koji način nismo doprineli – ocenjuje Lekić.

Program za zaštitu vazduha do 2030. godine Vlada Srbije usvojila je u decembru 2022. godine, ali, kako ocenjuje Lekić, ne postoje precizni podaci o tome šta je sve država do sada uradila po pitanju njegove primene.

– Video sam da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine potpisalo ugovore sa većim brojem samouprava o podršci u primeni određenih mera koje jesu povezane sa Programom zaštite vazduha. Jedan deo podrške je usmeren na samouprave, drugi na građane u smislu zamene njihovih ložišta, odnosno promene načina grejanja. Da li je taj iznos dovoljan i koliko mi nemamo precizne podatke, niti imamo informaciju koliko je koja opština dobila. Obzirom da je prošlo više od godinu dana od usvajanja programa bilo bi dobro da ministarstvo u nekom trenutku u budućnosti napravi jedan presek stanja – kaže Lekić.

Niko ne reguliše spaljivanje kablova

Eko straža na društvenoj mreži „X“ podseća da od posledica aerozagađenja u Srbiji godišnje umre 17.000 ljudi, kao i da mediji treba da obaveste javnost kada kvalitet vazduha u Beogradu nije čist, jer od toga zavisi život.

Politika je tu da vas obavesti o retkim momentima kada je vazduh u Beogradu čist, umesto da vas obavesti o tome kada on to nije jer vam o toga zavisi život. Toliko hrabro da autor nije smeo ni da se potpiše. Srbija ima najveću smrtnost od aerozagađenja u Evropi, čak 17.000 ljudi… pic.twitter.com/mN9YYpqXiF

— Eko Straža (@EkoStraza) April 2, 2024

Eko straža ukazivala je i na još jedan dugogodišnji problem koji niko ne rešava, a koji se odražava i na kvalitet vazduha.

– Paljenje kablova se stalno dešava po gradu, a nedavno smo imali da se zbog toga proširio požar u Bloku 72. Eko straža se bavi kompletnim aerozagađenjem, ja ne pravim razliku između kablova, termoelektrana, paljenja njiva i slično – zagađenje je zagađenje. Problem ne može da se reši zato što je bukvalno tabuiziran i marginalizovan i niko neće da se bavi time. U suštini institucije moraju da nađu neko rešenje – kaže za Danas Bojan Simišić iz „Eko straže“ i ističe da u Beogradu postoji nekoliko lokacija na kojima se spaljuju kablovi, izdvajajući bakar koji ide dalje na otkup. To su Blok 72, Čukarička padina, Mali Leskovac na Karaburmi, ispod Pančevačkog mosta, Sanivil u Mirijevu, Mladenovac.

Paljenje kablova iza bloka 72 se iskomplikovalo i preraslo u požar. pic.twitter.com/r53LVL4KVM

— Eko Straža (@EkoStraza) March 28, 2024

Jedan od načina da se ova oblast reguliše, napominje Simišić, jeste da se zakonski zabrani otkup takvog kabla, čime bi se isključila mogućnost prodaje nečega što je zapaljivo, a sa druge strane otkupljivačima našla alternativa.

– Paljenje kablova se dešava svakoga dana, ali nije uvek istog intenziteta, i tek kad se raširi požar onda se vidi. U naselju Malom Leskovcu na Karaburmi i Sanivil u Mirijevu tamo svaki dan pale kablove, bukvalno svaki dan je lomača. To je jedan specifičan vid problema, jer komunalni inspektori ne izlaze na teren to je sigurno, komunalna milicija bi po službenoj dužnosti morala da se pojavi tamo po prijavi građana a oni se ne pojavljuju, jedina služba koja po tom pitanju radi su vatrogasci. Međutim, to opet ništa ne menja jer oni dođu ugase požar, ali će sutradan te ostatke kablova sakupljači odneti negde drugde i zapaliće ih. I to se tako vrti u krug godinama – ukazuje Simišić.

On ističe da nije isto kada gori ugalj ili seno i kada gore kablovi i gume.

– Kada gore kablovi i gume se oslobađa na hiljade kancerogenih i mutagenih materija od kojih su najpoznatiji dioksini i furani. Lokalno stanovništvo koje je dugoročno izloženo paljevimana ima rizik da oboli od neke bolesti, ne samo od karcinoma već i od steriliteta…- napominje sagovornik Danasa.

Podsetimo, u novembru prošle godine stanovnici Mirijeva, Karaburme i Višnjičke banje blokirali su bili raskrsnicu Bulevara despota Stefana i ulica Višnjičke i Mije Kovačević, protestujući zbog nelegalnog spaljivanja kablova. Nosili su transparente sa natpisom „Državo pomozi, ne možemo da dišemo„. Žalili su se da ih institucije ignorišu zbog čega je napravljena i neformalna grupa „Pomozi mi, ne mogu da dišem“.