Bliži se Prvi maj i Uskrs: Kako da smanjimo bacanje hrane?

Koristi idu i dalje od toga. Ne samo da manjim bacanjem hrane ublažavamo svoj doprinos emisijama gasova koji zagrevaju atmosferu, već i drugim oblicima zagađenja životne sredine, istovremeno štedeći novac.

Prema najnovijim podacima Agencije Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), domaćinstva u Srbiji u toku jedne godine bace preko 780 hiljada tona hrane, odnosno na nivou prosečnog stanovnika, svako od nas baca 108 kilograma hrane na godišnje. To je preko dva kilograma – nedeljno, prenosi Klima101.

Ali nije sav otpad od hrane zapravo otpad, ili barem to ne bi morao da bude. Kako da smanjite bacanje?

Šta možemo uraditi sa namirnicama koje su pred istekom ili im je već prošao rok trajanja?

Prema Zakonu o bezbednosti hrane, namirnice koje kupujemo u Srbiji imaju oznake „upotrebljivo do” ili „najbolje upotrebiti do”.

Ali ove dve kovanice nisu istovetne u svom značenju i za potrošače je izuzetno bitno da ih razlikuju…

Prvu ćete pronaći na lako kvarljivoj robi kao što je sveža riba i mlečni proizvodi, i konzumacija ove hrane nakon istaknutog datuma mogla bi da bude štetna za naše zdravlje.

Sa druge strane, namirnice na kojima se navodi da ih je „najbolje upotrebiti do”, primera radi, 28. aprila, neće već sutradan da budu za bacanje.

Kako priča profesorka Tanja Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za RTS, reč je o stabilnijim proizvodima, a navedena vremenska odrednica predstavlja samo minimalni period tokom kojeg proizvođač može da garantuje maksimalni kvalitet i bezbednost.

Međutim, i ovakvu hranu pre konzumacije treba pregledati i probati. Ako nije došlo do promene u izgledu, boji, mirisu i ukusu, bez straha možete jesti.

Uvidevši potencijal takvih namirnica za korišćenje, u publikaciji, izrađenoj u sklopu projekta Projekat za unapređenje okvira za davanje, predlaže se da se pravilnikom omogući prometovanje takve hrane, uključujući i donacije.

Ono što je trenutno bitno za nas kao pojedince jeste da brojke koje stoje iza natpisa „najbolje upotrebiti do” ne treba da nas plaše, i da je hrana u većini slučajeva upotrebljiva i kada taj rok istekne.

Svet godišnje baci hranu u vrednosti od hiljadu milijardi dolara, što je više od trećine proizvedene hrane. Udeo hrane, koja može da se konzumira, u otpadu kreće se od 31% u Brazilu do čak 77% u Švajcarskoj, navodi UNEP na osnovu relevantnih studija.

Razlikovanje između oznaka „upotrebljivo do” ili „najbolje upotrebiti do” moglo bi da spreči da jestive namirnice iz domaćinstava završavaju na deponijama, pogotovo imajući u vidu globalni problem gladi.

Iskorisitite ono što se tipično smatra otpadom

Jedna od najkorišćenijih namirnica u domaćoj kuhinji je svakako krompir. Oljuštene kore uobičajeno završavaju u kanti za smeće, međutim – one nisu nejestive.

Naprotiv, sadrže dosta vlakana i od ljuski krompira možete napraviti ukusnu grickalicu nalik čipsu. Dovoljno je da ih poslažete u pleh tako da se ne preklapaju, pouljite i začinite po ukusu. Kore pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 10 minuta, ili dok ne postanu hrskave.

Ljuske krompira su odlične i za pravljenje bujona od povrća. U te svrhe možete zapravo upotrebiti bilo kakve povrtne ostatke – strugotine šargarepe i lišće peršuna, zelena pera od mladog luka, kore crnog i belog luka, u suštini skoro bilo što vam ostane nakon čišćenja povrća… Ove otpatke čuvajte u zamrzivaču i kada napunite kesu, vreme je za kuvanje.

Ostatke povrća ubacite u šerpu, prelijete vodom, dodate so, biber, začinsko bilje – šta god volite… Nakon što proključa na šporetu, ostavite da kuva još pola sata. Bujon se potom procedi. Može da se čuva u frižideru ili zamrzivaču, u zavisnosti od vaše procena koliko vremena bi vam trebalo da ga potrošite.

U bujonu možete da kuvate testeninu ili da ga koristite kao dodatak supama, varivima i sosovima.

A šta sve možemo da uradimo sa kuvanim jajima?

Kada su u pitanju predstojeći praznici, ove godine smo u veoma specifičnoj situaciji: Prvi maj koji vezujemo za roštilj, poklapa se sa poslednjim danima uskršnjeg posta. Po objavama na društvenim mrežama već možemo da vidimo podelu na dve struje – oni koji će se hraniti mrsno i oni koji će se hraniti posno.

Ipak, jedno nam je zajedničko: nakon Uskrsa, imaćemo pregršt kuvanih jaja. Iako je kucanje jajima lep običaj kojem se mnogi raduju, njihova svakodnevna konzumacija može lako da dosadi.

Kuvana jaja u frižideru mogu da stoje i do nedelju dana, ali ne morate da ih konzumirate isključivo u njihovom izvornom obliku.

Pastirska pita sa jajima, pikantni krompir sa jajima, mesni rolat sa jajima, pa čak i neka egzotična jela kao što su nudle sa kuvanim jajima… Na internetu ćete pronaći bezbroj recepata, među kojima su i prethodno pobrojani.

Nismo vam otkrili ništa revolucionarno, naš je cilj samo da vas podsetimo na načine da hrana ne treba da završi u đubretu – samo zato što ste je se zasitili.

A sa kuvanim jajima dolaze i ljuske. I upravo ovde se krije i mogućnost da stvari iz kuhinje premestite u baštu. Od kora jaja mogu da se prave mozaici ili saksije za sitne sukulente i kaktuse, pa čak i sveće.

Ljuske – kao i mnogi drugi otpad – možete kompostirati, a rezultat je bio-đubrivo kojim ćete obogatiti zemljište i podstaći rast biljaka.

Zamrzavajte hranu

Još jedna od namirnica koje bi mogle da vam preteknu za praznike jeste hleb čije ostatke možemo da podelimo sa pticama u komšiluku.

Ali nepotrošeni hleb možemo da zadržimo u domaćinstvu tako što ćemo od njega napraviti prezle, ili tako što ćemo ga zamrznuti – u komadu ili parčad.

Kao što verovatno već i znate, u zamrzivač možete ubaciti i već skuvana jela u odgovarajućim posudama, ali vodite računa da ih prethodno rashladite zato što bi tople porcije hrane mogle da dovedu do topljenja leda. Naravno, na zamrzavanje ostataka obroka ne morate se odlučiti neposredno posle kuvanja, već možete to uraditi i nešto kasnije – u roku ne dužem od 3-4 dana.

Mnogo je i „sirove” hrane kojoj možemo produžiti život zamrzavanjem: od već pomenutog hleba preko voća i povrća do sira, jogurta, jaja, pa čak i mleka.

Ipak, postoje neka pravila koja treba da pratimo kako bismo ovaj proces obavili kako treba.

Tako na primer jagode treba da očistimo od peteljki, banane od kore. Voće možemo skladištiti u kesama za pakovanje hrane – čitave ili isečene na manje ili veće komade. Za povrće, poput šargarepi, brokolija, karfiola i krompir, važi neki generalni konsenzus da, pre samog zamrzavanja, treba da ih iseckamo i malo prokuvamo.

Kada su u pitanju sir, jogurt i jaja, tu će vam od koristi biti kalup za mafine. U svaki odeljak stane oko 50 grama narendanog tvrdog sira, sto mililitara jogurta ili jedno celo, razbijeno jaje.

S obzirom na to da ne može sva hrana jednako dugo da stoji zamrznuta pre upotrebe, trebalo bi da proverite „rok trajanja” zamrznutih namirnica, kao i da na pakovanja stavite nalepnice sa datumom kada ste ih zaledili. Idealno je da veličinu porcija prilagodite svojim potrebama.

Kod nas je tradicija da hranu delimo sa porodicom i prijateljima, ili da kolače šaljemo gostima, a tome posebno pribegavamo tokom praznika. Svakako da to vodi većoj stopi pojedenih obroka, a manjoj stopi bacanja.

Pored toga, ako u vašem kraju postoji mesto gde se skupljaju psi i mačke lutalice, viškove hrane možete ostaviti i tamo – uz prethodnu proveru da li to životinje smeju da jedu.

Mada je naizgled lako baciti nepojedeni ručak, to je zapravo luksuz.

A da li taj luksuz sebi možemo da priuštimo imajući u vidu da je medijalna zarada u januaru 2024. iznosila 73 733 dinara, što znači da su primanja polovine zaposlenih ispod ove brojke?

Bacanje hrane nije čak ni pitanje toga kolike mesečne prihode mi lično imamo.

Živimo u društvu u kojem, po doduše podacima iz 2016/17. godine, preko trideset četiri hiljade ljudi, iz 76 sredina, koristi usluge narodne kuhinje. A u proseku bacamo 34 kilograma hrane više od svetskog proseka po glavi stanovnika, koji iznosi 74 kilograma.

Pritisnuti inflacijom, ali i rastućim brigama za planetu Zemlju, svakako da bi trebalo da se pobrinemo da bacamo manje hrane i nadamo se da smo vas ovim vodičem na to inspirisali.