Bobičasto voće ispod solarnih panela: U Valjevskoj Kamenici postavljena prva agrosolarna elektrana u Srbiji (FOTO)

Naime, projekat pod nazivom „Solarna Berba“ udružio je poljoprivredno gazdinstvo „Organela“ i Energetsku zadrugu Elektropionir, a razvijen i sufinasiran od strane UNDP-a. Na imanju „Organele“ vlasnika Pavla Đorđevića instalirano je 48 solarnih panela za proizvodnju struje, ispod kojih će moći da se gaje biljke.

Saša Petrović iz Energetske zadruge Elektropionir ističe za Danas da je agrosolarna elektrana dobar model za poljoprivredna gazdinstva i primer održivog korišćenja zemljišta.

– Smisao agrosolarne elektrane i jeste da se na istom mestu proizvodi hrana i energija iz obnovljivih izvora. Klasične solarne elektrane samo zauzimaju poljoprivredno zemljište. Treba razmišljati i u kontekstu budućnosti na koji način ćemo ne samo proizvoditi energiju, nego i kako ćemo koristiti to zemljište, koje treba da nam ostane i za proizvodnju hrane a ne samo da „pucamo“ po Srbiji uzduž i popreko solarne elektrane – naglašava Petrović.

Prema njegovim rečima, po razvoju koncepta agrosolarnih elektrana od zemalja u okruženju trenutno prednjače Nemačka i Grčka.

Sa „Organelom“ su, kako kaže, već sarađivali na projektu izgradnje prozjumerske elektrane i staklenika, a sada su samo nastavili saradnju.

Prva agrosolarna elektrana zbirne snage 17.25 kilovata moći će, prema rečima našeg sagovornika, godišnje da proizvede 25.896 kilovat časova struje.

– U odnosu na prozjumerske elektrane gde proizvedena energija od sunca ide za sopstvenu potrošnju, ova elektrana je proizvodna. Energija se predaje u mrežu Elektrodistribucije i ide za prodaju. Elektrana će početi sa radom kada je Elektrodistribucija priključi na mrežu – kaže Petrović.

Agrosolarna elektrana i uzgoj biljaka

U celu ovu priču uključen je i Poljoprivredni fakultet u Beogradu koji će zajedno sa „Organelom“ testirati biljne kulture koje će najbolje moći da uspevaju u uslovima agrosolarne elektrane.

– U planu je najverovatnije uzgoj bobičastog voća, međutim može isto ovaj prostor da se koristi i za povrtne kulture, naravno sa adekvatnom pripremom zemljišta. Ali, poljoprivrednici iz Organele u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom će već uraditi pilot testiranje i najverovatnije će zasaditi nekoliko kultura kako bi se ustanovilo koja najbolje uspeva u tim uslovima – navodi Saša Petrović.

Kako je za portal Klima101 izjavio vlasnik „Organele“ Pavle Đorđević ispod panela probaće da gaje ribizlu i rukolu.

„Nama se pokazalo da ovde ribizle jako slabo rastu zato što im smeta Sunce i treba im zasena koju će im obezbediti paneli. Tako ćemo iskoristiti istu površinu za efikasnije gajenje hrane i proizvodnju struje“, naveo je Đorđević, dodajući da će pomoću agrosolarne elektrane umanjiti svoj karbonski otisak, budući da se struja u Srbiji pretežno generiše iz uglja.

S druge strane, Saša Petrović ukazuje na to da su visoke letnje temperature jedan osnovni problem kod solarnih panela.

– Usled pregrevanja leti, kad su temperature iznad 30 stepeni, efikasnost solarnih panela pada. Tehnika još nije dostigla rešenje kako da pri visokim temperaturama njihova efikasnost ostane nepromenjena. Na tom konceptu agrosolarnih elektrana se još uvek ispituje, najviše upravo zbog tog uparivanja biljaka i energije. Naučno dokazano biljke kroz evaporaciju, ispuštanje vlage leti hlade panele, a sa druge strane nekim kulturama više odgovara zasena koju paneli pružaju kako ih sunce ne bi spržilo. Tako da je to sinteza pravca kojim se ide kada se priča o agrosolarnim elektranama – objašnjava on.

Agrosolarna elektrana 50 odsto skuplja

Konstrukcija za postavljanje agrosolarne elektrane je, kako kaže Saša Petrović iz Energetske zadruge Elektropionir, za oko 50 odsto skuplja od standardnih solarnih elektrana, što dodatno uvećava i troškove same investicije.

– Standardna solarna elektrana na tlu je inače na visini od 60 centimetara, dok je ova elektrana podignuta na konstrukciji visine od dva metara da bi ispod mogla da se proizvodi hrana. Tako da je i ova investicija skuplja, koštala je oko 24.000 evra – navodi on.

Struja će se prodavati, a uz aktuelne cene, agrosolarna elektrana mogla bi da se isplati tek za petnaestak godina.

Ipak, treba imati u vidu da bi energija u budućnosti mogla da poskupi, a da sama oprema za agrosolar pojeftini, što bi ovakve poduhvate učinilo isplativijim.

Sledeći cilj – solarna elektrana na krovu škole u Rumi

Jedan od sledećih strateških ciljeva Energetske zadruge Elektropionir je da instalira elektranu na krovu srednje škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Rumi.

– Najverovatnije će biti proizvodna, ali ono o čemu razmišljamo je pokušaj razvoja Esko modela – to je neka vrsta lizinga, što znači znači bi mi školi instalirali elektranu, a škola bi kroz uštede u energiji, kroz uštede u samim računima vraćala tu investiciju kroz određeni broj godina. I to je zapravo ono što je možda i ekonomski i ekološki najisplativije, jer se energija konzumira na istom mestu i društveno je najodgovorniji takav vid potrošnje u širem kontekstu – navodi Saša Petrović iz Elektropionira-a.