Foto: BAP vestiJoš uvek nije poznato kakve će posledice imati po životnu sredinu to što je veštačko đubrivo u količini od 1.000 tona završilo u Dunavu, između Bačke Palanke i Iloka. Stručnjaci koji se bave životnom sredinom i vodama ukazuju da je važno da nadležni utvrde o kojoj vrsti đubriva se radi, u kojoj ambalaži je bilo i kakva je procena rizika.
Olakšavajuća okolnost je, kako kažu, što je Dunav velika reka koja ima ogromnu moć samoprečišćavanja.
Milenko Jovanović, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Danas da ovo može da bude “ekološka bomba” ako su u pitanju jedinjenja koja u interaciji sa vodom mogu da ostave posledice.
– U svakom slučaju važna je količina i vrsta veštačkog đubriva koja u sebi sigurno sadrži i supstance kojima nije mesto u površinskim i u podzemnim vodama. To je toksin za životnu sredinu, sigurno. E sad, da li se to đubrivo izlilo, da li je bilo u džakovima koji su bili apsolutno sigurni ili u kanistrima, to sve treba znati da bi se zaključilo kolika je opasnost. Čak može da bude i mutageno i teratogeno, mi ne znamo. Recimo da bacite jednu zatvorenu staklenu flašu sa otrovom u reku, neće ništa biti ako se izvadi takva, jer supstance neće izaći u spoljašnju sredinu. Ako đubrivo ostane u vodi to je već ekološka bomba, ali ako imaju načina da ga izvade i da bude što manje oštećenja, onda je u redu. Važno je i koja vrsta veštačkog đubriva je u pitanju i kako reaguje sa vodom – ukazuje Jovanović.
On podseća da iako je Dunav reka velikog protoka, neželjene suspatance mogu da završe u sedimentima, koji preko riba u lancu ishrane opet završavaju do ljudi.
– Verovatno nije trenutno opasno, ali dugotrajno da je bezopasno – to nije istina – naglašava Jovanović.
Kako kaže, Sektor za vanredne situacije MUP-a mora da se uključi i uzme u obzir stručne nalaze eksperata i relevantnih institucija i tražiti zvaničnu procenu rizika.
– U nedostatku informacija nastaju spekulacije, od panike do kataklizme, zato građani moraju da budu obavešterni jer se mnogi i snabdevaju vodom iz izvorišta koji se vezuju za Dunav. Procena rizika je sastavni deo svakog transporta, aktivnosti privrede… dakle, mora se znati da li je došlo do havarije ambalaže, koliko nizvodno je otišlo, ronioci moraju da provere u kakvom stanju je đubrivo i da li će ga vaditi – ističe naš sagovornik i dodaje da je za uzorkovanje nadležna Agencija za zaštitu životne sredine.
Milica Ilić, istraživačica Departmana za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, tvrdi da bi situaciju značajno ublažilo da je reč o azotu, fosforu i kalijumu jer su to prirodna mineralna đubriva.
– Problem je što to izaziva posledice u smislu eutrofikacije, tj. prekomernog razmnožavanja algi i drugih biljaka, ali je sreća u nesreći što su niske temperature i nije vegetacioni period, jer da je leto došlo bi do prekomernog rasta algi, smanjenja kiseonika što dalje ugrožava sve vrste – kaže ona za Danas.
Bila bi ekstremna katastrofa, dodaje Ilić, da se nešto desi uzvodno od Bačke Palanke gde se nalazi prirodno zaštićeno dobro, ali da nizvodno od Bačke Palanke ne bi trebalo da dovede do većih posledica, jer će se sve razložiti uz ogromnu samoprečišćavajuću moć Dunava.
Veštačko đubrivo i sistem za prečišćavanje
Sa druge strane Milica Ilić upozorava na još jedan problem sa kojim se suočavamo svakodnevno, a koji država i dalje ne rešava.
– Jeste ogromna količina đubriva potonula u Dunav, ali je mnogo gore ono što mi doživljavamo svaki dan. Ovde u našoj okolini, posebno Novi Sad biljke su se, nažalost, izrazito adaptirale na razna zagađenja. Svakodnevno imamo ogromne količine fekalnih voda što apsolutno nije mala stvar, da ne pričamo o Beogradu koji je milionski grad, jedini na toku Dunava koji nema sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Pitanje je sad da li će država pre da ulaže u stadione ili u prečistače otpadnih voda – zaključila je Milica Ilić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Podsetimo, Ministarstvo zaštite životne sredine je saopštilo da je do nezgode došlo noćas oko 00.40 sati kada je nemački brod „Antonia“ koji je vukao natovarenu baržu „Lola – 5“, udario u stub mosta „25-Maj“ koji spaja granične prelaze Bačka Palanka-Ilok. Tom prilikom je potonula barža nemačkog broda „Lola – 5“ koja je prevozila oko 1.000 tona veštačkog azotnog đubriva.
„U ovom momentu inspektori za vode nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu utvrđuju pet lokaliteta na kojima će predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine uraditi uzorkovanje i određivanje svih fizičko-hemijskih parametara u cilju analize kvaliteta vode, kako bi se utvrdio uticaj nezgode na životnu sredinu”, naveli su iz ministarstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
