Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆPovodom najavljenog povećanja vodostaja Dunava, Save i Tise u naredna četiri dana hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Dejan Vladiković objašnjava za Danas da je to rezultat padavina u gornjim slivovima reka i topljenja snega i da to što će vodostaji reka preći granicu redovne odbrane od poplava nije „katastrofalno“ stanje.
Na vodostaj Dunava utiču hidrološka situacija u Bavarskoj, Austriji, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj, gde je predhodnih dana bilo dosta padavina. Na Savu se odražava ono što nam dolazi iz Slovenije i Hrvatske i sa bosanskih pritoka, a na Tisu iz područja Ukrajine i Rumunije.
– Dunav će nakon ovoga preći u stagnaciju, a Tisa će još malo dodavati visinu vodostaja – ističe Vladiković.
Prema njegovim rečima, nakon hidrološkog upozorenja RHMZ o vodostaju reka u Srbiji, na potezu su javna preduzeća koja proglašavaju mere odbrane od poplava.
– To znači da su konstantna dežurstva na tim nasipima, kontrolišu se slabe tačke, proveravaju kako rade hidrotehnički objekti, u Vojvodini posebno zbog kanala Dunav-Tisa-Dunav. Takođe, kontrolišu da li su te ustave u dobrom stanju da li rade pumpe, crpne stanice…To je ono što se preduzima pri redovnoj odbrani od poplava. Ona se proglašava i onda su u stalnom dežurstvu javna preduzeća koja brinu o vodama – navodi naš sagovornik.
On ističe da sada nema opasnosti od izlivanja reka, navodeći da kod velikih reka do izlivanja dolazi sporije i dugotrajnije, u odnosu na bujične koje naglo nadolaze, prave “čudo” i brzo se povuku.
– Ne vidimo mogućnost izlivanja jer se ta mesta kontrolišu. Možda postoji samo kod nebranjenih područja, to su poljoprivredna zemljišta koja su planski napravljena da reka malo izađe, ali tamo gde su branjena područja sa nasipima ne očekuju se problemi. Prethodnih dana imali smo upozorenje za gornje tokove Južne i Zapadne Morave i za Ibar, jer je tu bilo mogućnosti da budu burnije reakcije, međutim nije bilo izlivanja. Bilo je porasta i na gornjem toku Zapadne, a posebno Južne Morave ali nigde nisu prevaziđeni upozoravajući nivoi – objašnjava hidrolog.
Klimatske promene, padavine, vodostaj reka
Vladiković podseća da stručnja javnost već desetak godina upozorava na klimatske promene i da se radi na tome kako da se adaptiramo na njih.
– Zbog porasta temperatura i efekata staklene bašte primećeno je da su padavine intenzivnije, kao i da sada imamo preraspodelu padavina. Na godišnjem nivou to ne izgleda tako, ali u kratkom periodu dogodi se da, recimo, za 48 časova padne na primer tromesečna količina padavina. Intenziteti padavina su pojačani, što uzrokuje štete i probleme. Onda posle toga recimo imamo sušni period. Ugodni klimatski uslovi su uglavnom prošlost, samo ćemo ići u ekstreme. Imaćemo jake intenzivne padavine, pa posle toga izvestan period suše i tako ciklično – upozorava on.
Iako se, kako kaže Vladiković, mnogo radi na edukaciji da se ljudi pripreme za takve vremenske prilike, savetuje da svako od nas može i na lokalu dosta da uradi kako bi se sprečile polave.
– Kanali za odvodnjavanje uvek treba da budu čisti, da ne budu deponije za otpad, da se nasipi uvek pojačavaju, da u proširenim rečnim tokovima (inudacije) “gde reka mora da diše” nemate nelegalne objekte, kao što je slučaj recimo u Prijepolju. One kuće koje budu poplavljene pri redovnoj i početkom vanredne odbrane su uglavnom one koje ne treba tu ni da budu. Među njima su privatne kuće, stovarišta, fabrike kojima je dopušteno da se nalaze gde ne treba – objašnjava naš sagovornik.
Kao dugoročne mere navodi pošumljavanje i antierozivne građevine.
– Kada imate nekontrolisanu seču šuma, pa kad posle krenu jake kiše onda nastaju bujice, a da ima šuma efekat bi bio slabiji. Antierozivne građevine su puno decenija bile zapuštene, sada se radi na tome da se i to menja – dodaje on.
Prema njegovim rečima, u poslednjih 10 godina dosta se uradilo i na tačnosti vremenske prognoze kod nas i u svetu kako bi se pravovremene informacije o vremenskim uslovima poslale stanovništvu.
Dolazi nam „normalnija“ zima
“Očekuje se da ne bude ekstremno hladna zima, ali će svakako biti više padavina nego što je bilo prošle godine. Na planinama će uglavnom biti snežne padavine, u nižim predelima susnežica i kiša. U narednih 10 do 15 dana imaćemo temperature oko iznad proseka. Hladniji period imaćemo pred Novu godinu do Božića, posle opet kraj januara i početak februara. Očekuje se da će biti sa više ledenih dana i negativnih jutarnjih temperatura i sa malo više padavina. Narodski rečeno ovo će biti normalnija zima, poput onih koje su bile nekada”, kaže hidrolog Dejan Vladiković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
