Foto: Pixabay/The DigitalArtistPod sloganom „Planeta protiv plastike“, danas se obeležava Dan planete Zemlje. Cilj je da se skrene pažnja na zdravstvene rizike koje izaziva zagađenje platike, ali i na štetu koju plastika nanosi životnoj sredini. Poseban akcenat je na zaštiti beba, koje su najizloženije štetnom uticaju mikroplastike.
Godišnje se proizvede 380 miliona tona plastike. Samo u poslednjih 10 godina proizvedeno je više plastike nego u celom 20. veku.
Neprofitna organizacija koja se bavi Danom planete Zemlje Earthday.org je pokrenula je peticiju kojom poziva Ujedinjene nacije i vladine organizacije da donesu globalni sporazum o plastici koji bi sve obavezao na iste standarde i da u periodu do 2040. godine smanje proizvodnju plastike za bar 60 odsto.
Zahtevi uključuju i princip da proizvođač plaća, što znači da bi proizvođači i prodavci plastike bili odgovorni za sprečavanje štete po životnu sredinu ili zdravlje kao i da je nadoknađuju.
Oni se zalažu takođe da se najkasnije 2030. potpuno ukine proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu.
Brza moda jedan od najvećih izvora mikroplastike
Jedan od najvećih izvora mikroplastike je brza moda. Ta industrija godišnje proizvede preko 100 milijardi odevnih predmeta. Ljudi sada kupuju 60 odsto više odeće nego pre 15 godina, a svaki odevni predmet se u proseku koristi upola kraće.
Prema podacima ove organizacije, 85 odsto odevnih predmeta završi na deponijama ili spalionicama, a samo jedan odsto se reciklira.
Takođe, društvena nejednakost i brza moda su direktno isprepleteni, usled eksploatatorskih uslova rada, niskih plata i raširenosti dečjeg rada.
Pomenuta organizacija poziva na ulaganje u inovativne tehnologije i materijale za izgradnju budućnosti bez plastike.
Plastika se razlaže u mikroplastiku (čestice prečnika do pet milimetara) i nanoplastiku (do jednog mikrometra), pri čemu oslobađa otrovne hemikalije koje dospevaju u hranu koju jedemo, vodu koju pijemo i vazduh koji udišemo. Nanoplastika može dospeti u krvotok, a u istraživanjima je dokazano njeno prisustvo u srcu, plućima i mozgu životinja i ljudi.
Bebe najizloženije štetnom uticaju mikroplastike
Bebe su najizloženije zdravstvenim rizicima koje izaziva mikroplastika kao i aditivi iz plastike. Čak i mala doza mikroplastike ili aditiva ima veći uticaj na organizam beba nego odraslih.
Aktivnosti poput grickanja i puzanja povećavaju verovatnoću da mikroplastika uđe u dečje telo. Bebe stavljaju u usta flašice, igračke i druge predmete. Takođe, mikroplastika se može nalaziti u prašini ili materijalima na podu, te je beba može udahnuti.
Nagativni uticaj mikroplastike na bebe uključuje potencijalne efekte na neurološki razvoj, imunološki sistem i druge vitalne funkcije, hormonsku disrupciju i probleme sa varenjem, kao što su iritacija creva i smanjenje apsorpcije hranljivih materija.
Izloženost mikroplastici može naškoditi reproduktivnom zdravlju beba u kasnijem životu, uključujući moguće probleme sa plodnošću i reproduktivnim organima.
Neki istraživači sugerišu da mikroplastika ostavlja posledice po mentalno zdravlje beba, ukazujući na moguću povezanost sa poremećajima kao što su hiperaktivni poremećaj nedostatka pažnje (ADHD) i autizam.
Još više zabrinjava što su bebe i pre rođenja izložene mikroplastici i srodnim hemijskim aditivima. U novijim istraživanjima je mikroplastika pronađena unutar posteljice i u majčinom mleku.
UN o zagađenju plastikom
Rešavanje problema zagađenja plastikom zahteva sveobuhvatan pristup na raznim nivoima društva, od pojedinaca do industrije i vlada. Četvrta sednica Međuvladinog pregovaračkog odbora Ujedinjenih nacija održaće se u Otavi od 23. do 29. aprila, sa ciljem da se sastavi međunarodni pravno obavezujući instrument protiv zagađenja plastikom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
