Dekarbonizacija na Zapadnom Balkanu: Šta kažu regionalni eksperti o energetskim i klimatskim politikama EU

Istraživanje, koje je sprovedeno od januara do septembra prošle godine, uz učešće više od 100 stručnjaka iz zemalja Zapadnog Balkana, imalo je za cilj da proceni efikasnost trenutnih energetskih i klimatskih politika EU u ovoj regiji, kao i da se identifikuju izazovi i “uska grla” koja usporavaju proces dekarbonizacije energetskog sektora Zapadnog Balkana.

„Bez značajnih prilagođavanja politika EU i mehanizama podrške za Zapadni Balkan nastaviće se trend haotične i lažne dekarbonizacije“, prenosi RESET u saopštenju zaključak regionalnih energetskih stručnjaka.

Među identifikovanim razlozima za tako „alarmantan“ zaključak u izveštaju „Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu“, pored ostalog, jeste i činjenica da vlade Zapadnog Balkana očekuju da javne elektroprivrede budu glavni nosioci energetske tranzicije i da predvode razvoj obnovljive energije.

Međutim, te kompanije, kako navode, nemaju potrebne finansijske i stručne kapacitete za takav zadatak, jer prvo moraju proći proces internog restrukturiranja.

Nasuprot tome, vlade uglavnom zanemaruju značaj drugih aktera (npr. privatnih investitora, lokalnih samouprava, malih i srednjih preduzeća i građana) u održivoj energetskoj tranziciji, navodi RESET.

Karakteristike elektroenergetskih sektora zemalja na Zapadnom Balkanu

Kako se navodi u publikaciji „Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu ukupna proizvodnja električne energije u regionu Zapadnog Balkana u 2022. godini iznosila je 69,5 TWh, pri čemu je doprinos termoelektrana na ugalj (TE) iznosio 43,8 TWh (63%).

Najveći udeo termoelektrana na ugalj u proizvodnom miksu je na Kosovu (92%), a slede Severna Makedonija (72%) i Srbija (70%). Albanija nema TE za ugalj u svom proizvodnom portfoliju.

U regionu Zapadnog Balkana 2022. godine radilo je 36 termoblokova na ugalj ukupne instalirane snage 8.255 MW. U TE i povezanim rudnicima uglja direktno je zaposleno oko 46.000 radnika. Pored toga, indirektno je zaposleno između 80.000 i 100.000 radnika.

U 2022. godini hidroelektrane (HE) su proizvele 23,5 TWh (34%). Udeo varijabilnih obnovljivih izvora energije (vOIE) – solarnih fotonaponskih postrojenja (PV) i vetroelektrana (VE), u proizvodnom miksu bio je mali i iznosio je zanemarljivih 3,5%. U poslednje dve godine zabeleženo je značajno povećanje instalirane snage PV elektrana.

Međutim, udeo proizvodnje iz PV elektrana u ukupnoj proizvodnji u regionu u 2022. godini bio je oskudnih 0,44%. Ukupna instalirana snaga VE u 2022. godini iznosila je 801 MW, a njihov udio u proizvodnom miksu iznosio je 3%. 4

Dakle, u 2022. godini bilo je instalirano 1.130 MW kapaciteta vOIE što za populaciju Zapadnog Balkana od 17,5 miliona iznosi 0,0645 kW/pc. U EU je 2022. godine instalirana snaga vOIE po glavi stanovnika iznosila 1 kW. Dakle, u EU instalirano je 15,5 puta više kW vOIE po glavi stanovnika nego u regionu Zapadnog Balkana.

Dekarbonizacija i međunarodna finasijska pomoć

Eksperti koji su učestvovali u istraživanju saglasni su da dekarbonizacija neće biti ostvariva bez pristupa jeftinijim izvorima javnog finansiranja, uključujući međunarodnu finansijsku pomoć.

“Ovaj pristup treba uslovljavati programima za pravednu i inkluzivnu energetsku tranziciju, kao što su podrška građanskoj energiji, smanjenje ekstremnog energetskog siromaštva i socioekonomska restrukturiranja regija zavisnih od uglja. Stoga, sprovođenje održive energetske tranzicije u zemljama na Zapadnom Balkanu neće biti moguće bez značajne finansijske podrške EU i drugih razvijenih zemalja, na što su se obavezali u okviru Pariškog klimatskog sporazuma”, ukazuju u saopštenju.

Reformisati Energetsku zajednicu

Trenutno se, kako dodaju, sprovođenje energetske politike Evropske unije za Zapadnom Balkanu prevenstveno odvija kroz ugovor o Energetskoj zajednici, i proces koji je većinski percipiran kao ‘odozgo-prema-dole’.

Takođe, eksperti ocenjuju da je potrebno izmeniti ugovor i reformisati Energetsku zajednicu tako da se nacionalni parlamenti ugovornih strana eksplicitno uključe u postupak donošenja odluka Energetske zajednice, čime se obezbjeđuje demokratski, inkluzivan i pravedan proces usvajanja politika. To je neophodno, kažu, kako bi se osiguralo nacionalno vlasništvo nad procesom i kako bi se osiguralo da se energetska tranzicija ne posmatra kao nešto što se nameće iz EU.

Preporuka je i osigurati potpuno uključivanje nevladinih organizacija i stručne zajednice u ove procese, kao i pružiti podršku unaprjeđenju profesionalnih kapaciteta u zemljama Zapadnog Balkana uz istovremene programe usavršavanja i prekvalifikacije radnika, posebno onih u regijama uglja.

Još jedna od preporuka istraživanja koje je sproveo RESET je i da je neophodno da EU pripremi plan za postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evropski sistem trgovine emisijama (EU ETS) kao i da se zemljama Zapadnog Balkana omogući besplatna alokacija sertifikata CO2 pod određenim uslovima.

Smatraju da bi ovaj pristup obezbedio početna sredstva za dekarbonizaciju termoenergetskog sektora u zemljama Zapadnog Balkana, koje su spremne da se obavežu na prestanak korištenja uglja.

Zaključna preporuka istraživanja je prijedlog za pokretanje dijaloga između predstavnika EU i glavnih lokalnih aktera kako bi se definisala sveobuhvatna i izvodljiva dugoročna strategija i plan održive energetske tranzicije elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU – tj. plana REPower Western Balkans.