Ekološki faktori krivi za trećinu smrtnih slučajeva dece i omladine u Evropi: Šta je SZO objavila pre 20 godina?

Zagađenje vazduha zbog sagorevanja uglja i drveta u prostorijama bez ventilacije bio je vodeći ubica dece u centralnim azijskim republikama i Turskoj, pisao je Danas.

Prema izveštaju SZO, koji je tada predstavljen javnosti, nezdrava voda i loši sanitarni uslovi bili su glavni uzrok smrti mladih u istočnoj Evropi, dok su povrede, uglavnom u saobraćajnim nesreća bile na vrhu liste uzročnika smrti širom Evrope.

Izveštaj SZO pokazao je da se svake godine u 52 zemlje zapadne i istočne Evrope i bivšem Sovjetskom Savezu registruje 100.000 smrtnih slučajeva i izgubi šest miliona godina zdravog života dece i adolescenata starosti do 19 godina.

„Jedna trećina svih smrtnih slučajeva dece i omladine u regionu Evrope može da se pripiše ekološkim faktorima. Ovo je prva procena uticaja ekoloških faktora na zdravlje dece i omladine u Evropi“, izjavio je pre 20 godina doktor Đordo Tamburlini, autor izveštaja, koji je objavljen u uglednom medicinskom časopisu Lanset.

Obvaj dokument predstavljao je model za slične izveštaje iz drugih delova sveta, a predhodio je IV ministarskoj konferenciji o životnoj sredini i zdravlju koja se tog meseca održavala u Budimpešti.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Zvradstveni stručnjaci ukazivali su na to da je dečji organizam koji se razvija mnogo više osetljiviji na ekološke faktore, jer se deca igraju na zemlji i imaju manju kontrolu nad svojim okruženjem.

Oblici i uzroci smrtnosti su različiti, ali u izveštaju SZO se naglašavalo da najpre mora da se smanji izloženost zagađivačima, poboljšaju sanitarni uslovi, kvalitet vode, kao i da se spreče povrede.

„Od povreda zadobijenih u saobraćajnim nesrećama, padovima, davljenjem, trovanjem ili usled nasilja, rata ili samoubistava, na području Evrope u 2001. godini život je izgubilo preko 75.000 mladih. Te godine je oko 23.000 dece do četiri godine umrlo od upale pluća i drugih bolesti disajnih puteva izazvanih zagađenjem vazduha u kućama i van njih. A loš kvalitet vode sanitarija, koji izaziva dijareje ubio je 2001. godine preko 13.000 dece do 14 godina. Olovo u bojama, cevima vodovoda i gasovoda dovelo je do blage mentalne retardacije, odnosno gubitka preko 156.000 godina zdravog života“, navodilo se u izveštaju SZO.

Istaknuto je, takođe, da se posebna pažnja mora posvetiti siromašnoj, eksploatisanoj ili deci koja žive na ulicama, jer su ona izložena najvećem riziku. Apelovali su i na hitnu potrebu da se obezbedi što više podataka kako bi se stvorila prava slika po pojedinim zemljama i utvrdili prioriteti pomoći deci i omladini.

„Sve što može da se učini na smanjenju izlaganja dece tim faktorima rizika, od aerozagađenja do nedostatka vodovoda i kanalizacije ili nezdravog stanovanja i saobraćaja, doneće znatnu korist u sprečavanju bolesti, invalidnosti i smrtnosti“, zaključio je autor izveštaja.