foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Evropski parlament usvojio je juče Zakon o obnovi prirode koji podrazumeva da EU mora da obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. godine i sve narušene ekosisteme do 2050.
Ovaj zakon bi, kako ističu iz Evropskog parlamenta, trebalo da pomogne da države članice obnove degradirane ekosisteme, doprinese postizanju klimatskih i biodiverzitetskih ciljeva EU i poboljša sigurnost hrane. Ističu da je više od 80 odsto evropskih staništa u lošem stanju.
Komisija je 22. juna 2022. predložila zakon o obnovi prirode kako bi se doprinelo dugoročnom oporavku oštećene prirode širom kopnenih i morskih područja EU. Prema oceni Komisije, novi zakon bi doneo značajne ekonomske koristi, jer bi svaki uloženi evro rezultirao sa najmanje osam evra koristi.
Zakon je i odgovor na očekivanja građana u vezi sa zaštitom i obnavljanjem biodiverziteta, pejzaža i okeana.
Da bi postigli ciljeve EU, države članice moraju da obnove najmanje 30 odsto staništa obuhvaćenih novim zakonom (od šuma, travnjaka i močvara do reka, jezera) iz lošeg u dobro stanje do 2030. godine, povećavajući taj procenat na 60 odsto do 2040. i na 90 odsto do 2050. godine.
Države članice će takođe morati da usvoje nacionalne planove obnove sa detaljima o tome kako nameravaju da postignu ove ciljeve.
Da bi poboljšale biodiverzitet u poljoprivrednim ekosistemima, zemlje EU će morati da ostvare napredak u dva od sledeća tri indikatora: indeks leptira na travnjacima; udeo poljoprivrednog zemljišta sa karakteristikama pejzaža visokog diverziteta; zalihe organskog ugljenika u mineralnom zemljištu useva.
Mere za povećanje zajedničkog indeksa ptica na poljoprivrednom zemljištu takođe se moraju preduzeti, jer su ptice dobri pokazatelji ukupnog stanja biodiverziteta.
Kako je obnavljanje isušenih tresetišta jedan od najisplativijih načina za smanjenje emisija u poljoprivrednom sektoru, zemlje EU moraju da obnove najmanje 30 odsto isušenih tresetišta do 2030. (najmanje četvrtina će biti ponovo navlažena), 40 odsto do 2040. i 50 odsto do 2050. (gde će najmanje jedna trećina biti ponovo navlažena). Ponovno vlaženje će ostati dobrovoljno za poljoprivrednike i privatne zemljoposednike.
Zakon predviđa da ciljevi za poljoprivredne ekosisteme mogu biti suspendovani u izuzetnim okolnostima ako ozbiljno smanje zemljište potrebno za dovoljnu proizvodnju hrane za potrošnju u EU.
Zakon o obnovi prirode takođe zahteva pozitivan trend u nekoliko indikatora u šumskim ekosistemima i zasađivanje dodatnih tri milijarde stabala.
Države članice će morati i da obnove najmanje 25.000 km reka u reke slobodnog toka i da obezbede da nema neto gubitka u ukupnoj nacionalnoj površini urbanih zelenih površina i pokrivača gradskih krošnji drveća.
„Danas je važan dan za Evropu, jer prelazimo sa zaštite i očuvanja prirode na njeno obnavljanje. Novi zakon će nam takođe pomoći da ispunimo mnoge naše međunarodne ekološke obaveze. Uredba će obnoviti degradirane ekosisteme uz poštovanje poljoprivrednog sektora dajući fleksibilnost državama članicama“, izjavio je evroparlamentarac Cezar Luena.
On se zahvalio naučnicima što su, kako kaže, pružili naučne dokaze i borili se protiv poricanja klime i mladim ljudima što su podsetili da ne postoji planeta B, niti plan B.
Za usvajanje zakona glasalo je 329 evroposlanika, 275 je bilo protiv a 24 uzdržana. Dokument zakona treba da usvoji i Savet EU, a stupiće na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
