Tropska oluja Milton za samo par dana prerasla je u uragan, koji u pojedinim momentima dostiže maksimalnu jačinu udara vetra od 290 kilometara na sat, što se smatra skoro najačim mogućim udarima vetra na planeti. Uragan Milton, koji preti da bude jedan od najrazornijih u Americi, u sredu kasno uveče bi trebalo da pogodi Floridu.
Naređena je evakuacija više miliona ljudi, kojima je rečeno da je ovo „pitanje života i smrti“. Uragan se kreće ka Tampa Beju, gde živi najveći broj Srba u ovom području. Iako se stanovnicima Floride govori da beže pre nego što uragan dođe na kopno, kako piše Gardian, napuštanje kuće da bi se izbegao uragan kategorije 5 nije moguć za savkoga. Navode pet razloga za to.
Na prvom mestu su troškovi evakuacije, odnosno putovanja. Procena Federalnih rezervi iz 2023. godine pokazala je da skoro 40 odsto Amerikanaca nije moglo da pokrije hitne troškove od 400 dolara u gotovini, a studija iz 2021. pokazala je da su ljudi koji su se evakuisali iz priobalne krivine Teksasa tokom uragana Harvi potrošili oko 1.200 dolara u proseku na evakuaciju – više ako su morali da odsednu u hotelima.
“Da bi se evakuisali ličnim automobilom, stanovnici moraju biti u mogućnosti da plate gorivo, hotel, hranu i sve druge relevantne potrepštine, pod pretpostavkom da je njihov automobil u ispravnom stanju. Ako se evakuišu avionom, morali bi da plate gorepomenute troškove, zajedno sa troškovima avionske karte, pod pretpostavkom da mogu da stignu do aerodroma. Iako su neke avio-kompanije optužene za podizanje cena dok su ljudi pokušavali da pobegnu sa Floride, druge kažu da su od tada ograničile svoje cene”, navodi Gardian.
Sijera Šenije, književnica i istoričarka iz Nju Orleansa, rekla je da vanredne situacije samo pogoršavaju nejednakosti u društvu.
“Svaki društveno-ekonomski disparitet koji postoji iz dana u dan samo će se povećati tokom katastrofe. Uvek najviše plate one zajednice koje su najugroženije”, navela je ona.
Pre uragana Milton, odeljenje za zdravstvo Floride je, kako prenosi Gardian, rasporedilo skoro 600 vozila za hitne slučajeve da podrži evakuaciju, dok odeljenje za upravljanje vanrednim situacijama Floride takođe nudi besplatne šatlove za evakuaciju do skloništa.
Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (Fema) trenutno pruža određenu finansijsku pomoć žrtvama uragana Helene, oluje kategorije 4 koja se završila 27. septembra i ubila više od 225 ljudi širom Floride, Džordžije i Karoline. Ali svako kome je potrebna pomoć možda je neće dobiti na vreme ili uopšte.
Drugi razlog što neki ne mogu da se evakuišu je zbog toga što nemaju kuda da odu, jer su mnoga skloništa, hoteli i kuće za iznajmljivanje u koje bi ljudi na Floridi obično bežali, već puna zbog uragana Helena.
Stejsi Milet, profesorka upravljanja vanrednim situacijama i domovinske bezbednosti na Univerzitetu u Akronu, rekla je da nedostatak unapred utvrđenih mesta za evakuaciju može sprečiti ljude da odu.
“Evakuacija po pozivu je jedan od najjačih načina da se ljudi nateraju da odu. Ako imaju gde da odu, ako znaju da imaju kuću u bezbednoj zoni – samo ponekad je dovoljno znati i ponuditi im da to mesto da bi se naterali da se presele ranije”, istakla je ona.
Međutim, neki ljudi moraju da smisle smeštaj bez mreže podrške porodice ili prijatelja. Ako su skloništa na razumnoj udaljenosti prepuna, a hoteli puni, ti ljudi moraju ili da putuju na velike udaljenosti ili jednostavno pokušaju da prebrode oluju.
Treći razlog je invalidnost. Za osobe koje su radno sposobne, specifične potrebe invalidnih ili bolesnih ljudi tokom evakuacije možda nisu na umu. Ali invaliditet ili bolest mogu sprečiti nekoga da napusti svoje domove, a još manje da putuje negde drugde, ukazuju.
Četvrti razlog su kućni ljubimci, budući da nisu sva skloništa prilagođena i njima, a ona koja jesu mogu imati ograničenje broja ili vrsta kućnih ljubimaca koje prihvataju, tako da će mnogi ljudi ostati i izbegavati evakuaciju kako bi se brinuli o svojim ljubimcima.
„Ponekad ljudi ostaju da zaštite svoj dom, da zaštite svoje životinje koje ne mogu da ponesu sa sobom. U ruralnijim područjima možda nisu u ppitanju kućni ljubimci, već životinje sa farme. Ljudi se osećaju odgovornim što ostaju da se brinu o stvarima i žive svoje životinje za koje su zaduženi“, rekla je Cara Cuite, docentkinja katedre za ljudsku ekologiju Univerziteta Rutgers
Kao peti razlog stručnjaci navode strah od trajnog raseljavanja. Procenjuje se da je 1,5 miliona ljudi evakuisalo Luizijanu pre uragana Katrina, ali mnogi od tih ljudi nisu mogli da se vrate. Za neke, posebno one koji su ranije doživeli prirodnu katastrofu koja je izazvala raseljavanje, strah od odlaska i nemogućnosti da se vrate ili povratka u ništa je dovoljan da pokušaju da prežive uragan tako što će ostati na mestu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.