Gotovo 6.000 prijava ekoloških problema: Građanima najviše smetaju divlje deponije

Najveći broj prijava odnosio se na upravljanje otpadom.

„Od ukupnog broja prijava registrovano je 1.954 jedinstvenih problema po kojima se dalje postupalo, dok se veliki broj prijava odnosio na isti ekološki problem ili su poslate prijave za probleme koje nadležne službe nisu naknadno utvrdile na terenu. Najveći broj jedinstvenih prijava odnosi se na oblast upravljanja otpadom, 1.058 prijava, od čega je do sada rešeno oko 850 prijava, dok je za ostale postupanje nadležnih u toku“, tvrde iz Ministarstva zaštite životne sredine.

I resorna ministarka Irena Vujović pozvala je građane da nastave da koriste aplikaciju gReact, da prijavljuju probleme na koje nailaze, a lokalne samouprave da tesno sarađuju, kako bi se problemi što pre i rešili.

„Do sada se pokazalo da građanima najviše smetaju divlje deponije i to je problem na čijem rešavanju posvećeno radimo. U protekle tri godine, očistili smo ukupno 900 divljih deponija širom Srbije. Samo po prijavi građana putem gReact, očišćeno je 474 deponija i smetlišta i rešeno 30 prijava koje se odnose na kontejnere i opremu za otpad“, navela je ona, dodajući da je ministarstvo i ove godine obezbedilo sredstva za uklanjanje divljih deponija.

„Imamo dobru saradnju sa lokalnim samoupravama i svi se trudimo da po prioritetu uklanjamo smetlišta koja najviše smetaju građanima. Građani su naši najvažniji partneri u rešavanju ekoloških problema i zato ih pozivam da nastave da nam ukazuju na sve probleme na koje nailaze, a lokalne samouprave da vode računa o opremi koju smo im dodelili na korišćenje, kako bismo efikasnije čuvali jednom očišćene lokacije“, rekla je Vujović.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine, građani su kroz sistem gReact prijavljivali i probleme koji se odnose na zaštitu vazduha i ozonskog omotača, zatim na zaštitu voda, zemljišta, ali i probleme poput zapušenih šahti, nelegalne gradnje itd.

„Prijave koje stižu administratorima jedinstvenog Ekološkog informacionog sistema, a koje nisu u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, administratori prosleđuju na postupanje nadležnim republičkim i lokalnim organima. Administratori prate statuse prosleđenih prijava i o tome obaveštavaju podnosioce zahteva, čime se ubrzava procedura rešavanja“, navode u saopštenju.