Grad na jugu Srbije ima najzagađeniji vazduh u Evropi

Lokalno udruženje građana „Tim 42“ je danas saopštilo da se u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine, navodi da su vršena indikativna merenja suspendovanih čestica PM10 u Leskovcu i da je po prikazanoj srednjoj godišnjoj vrednosti za te čestice, Leskovac najzagađeniji grad u Srbiji i Evropi.

Međutim, prema zvaničnoj oceni lokalnih vlasti, vazduh u Leskovcu spada u „prvu kategoriju“.

Objašnjavajući tu kontradiktornost, jedan od onivača Nacionalne ekološke asocijacije Dejan Lekić je rekao ;da to zato što se indikativna merenja po zakonskoj regulativi ne uključuju u ocenu.

„To je besmislica jer bismo modeliranjem lako došli do nedostajućih podataka i zaključili potpuno isto što je i zaključak iz indikativnih merenja – III kategorija, prekomerno zagađen. Vazduh je prekomerno zagađen za srednje godišnje koncentracije PM10 iznad 25 mikrograma po kubnom metru“, kazao je Lekić, osnivač portala Ekstremna ekologija i tvorac desktop i mobilne aplikacije xEco Vazduh.

U izveštaju Agencije se navodi da je srednja vrednost indikativnih merenja suspendovanih čestica PM10 u Leskovcu bila 77 mikrograma po kubnom metru, dok je godišnja granična vrednost 40μg/m3.

„Prekoračenje godišnje vrednosti indikativna merenja zabeležila su u Leskovcu, Arilju, Nišu, Aleksincu, Novoj Pazovi i Beogradu, a godišnje vrednosti su bile od 42 μg/m3 do 77 μg/m3“, navodi se u izveštaju.

U Leskovcu je najveća maksimalna dnevna vrednost koncentracija bila 208 μg/m3 , dok je dozvoljena vrednost 50 μg/m3.

„Zagađenje ovim suspendovanim česticama bilo je najčešće u Leskovcu 65 odsto dana, Arilju 50 odsto dana i u Beogradu 36 odsto dana u kojima su vršena merenja, dnevne koncentracije bile su veće od granične vrednosti“, piše u izveštaju.

„Tim 42“ u saopštenju ukazuje na još jednu kontradiktornost o kvalitetu vazduha u Leskovcu, a tiče se Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha koji je Grad usvojio u februaru prošle godine.

„Kratkoročni akcioni planovi donose se kada postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija prekorače koncentracije graničnih ili ciljnih vrednosti opasnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Cilj ovakvih dokumenata jeste pre svega da se hitnim delovanjem spreči štetan uticaj zagađenja na zdravlje stanovništva i životnu sredinu“, navodi se u saopštenju.

Međutim, iako u nazivu kratkoročan, ovaj plan ne sadrži konkretne rokove za primenu mera koje predviđa, što rezultira time da se njegova implementacija beskonačno odlaže. ;

Prve analize primene plana koje je „Tim 42“ sproveo pokazuju da ovaj plan do sada nije doprineo rešavanju ni najosnovnijih stvari u oblasti kvaliteta vazduha.

„Blagovremeno informisanje građana o kvalitetu vazduha putem automatske merne stanice još ne postoji. Lokalni registar zagađivača nije u funkciji, podaci o zagađivačima ostaju nedostupni javnosti. Rad nekoliko stacionarnih izvora na teritoriji grada je zabranjen zbog prekoračenja emisije zagađujućih materija u isto vreme kada su nadležni uveravali javnost da je vazduh dobar“, navedeno je u saopštenju.

S druge strane, godišnji izveštaji Zavoda za javno zdravlje Leskovac od 2017. godine upozoravaju da je stopa oboljevanja građana od respiratornih oboljenja veća u grejnoj sezoni, što povezuju sa povećanim zagađenjem vazduha.

„Tim 42“ traži od nadležnih da unaprede sistem informisanja građana Leskovca o kvalitetu vazduha i o merama koje mogu da preduzmu da bi zaštitili svoje zdravlje, kao i da izrađuju godišnje izveštaje o primeni Kratkoročnog akcionog plana da bi javnost bila upoznata sa merama koje se preduzimaju da se kvalitet vazduha unapredi.