Građani Srbije imaju preče brige od stanja životne sredine: Šta je pokazalo istraživanje Instituta Sinus?

Prema mišljenju građana Srbije, na vrhu prioriteta vlasti treba da bude javno zdravlje, a životna sredina i klimatske promene su tek na sedmom mestu, posle inflacije, obrazovanja, vladavine prava i borbe protiv korupcije, bezbednosti i socijalne pravde.

Istraživanje koje je sproveo Institut Sinus za Fondaciju Fridrih Ebert pokazuje da dosledniji prelazak na obnovljivu energiju podržava 94 odsto ispitanika.

Više vetroparkova i obavezno postavljanje solarnih panela na javne i nove private zgrade podržava 91 odsto učesnika istraživanja.

Samo dva odsto je protiv izgradnje solarnog parka u njihovoj zajednici, 24 odsto bi „prihvatilo“ takav projekat, dok bi 74 odsto „odobrilo“ ako bi zajednica imala koristi od toga.

Izgradnju vetroparka u svojoj zajednici bi „odobrilo“ 68 odsto ispitanika, 26 odsto bi „prihvatilo“, a šest odsto je reklo da je protiv toga.

Članstvo u energetskoj zajednici je, prema mišljenju 88 odsto anketiranih, jedna od najboljih mera u borbi protiv klimatskih promena.

Takođe, 96 odsto ispitanika smatra da država treba da daje subvencije za privatna domaćinstva ako koriste obnovljive izvore energije, a isto toliko podržava finansijsku pomoć za isplative sisteme grejanja, kao što su toplotne pumpe.

Građani i regioni koji su pogođeni prelaskom na obnovljive izvore energije treba, prema mišljenju velike većine ispitanika, da dobiju državnu pomoć u vidu novca i obuke za druge poslove.

Kojim temama političari treba da se bave?

Na pitanje o kojim temama je najvažnije da političari u Srbiji vode računa, 40 odsto ispitanika je navelo oblast životne sredine, prirode i borbe protiv klimatskih promena.

Kao najveće izazove u oblasti životne sredine, 76 odsto ispitanika je navelo kvalitet, odsnosno zagađenost vode, 74 odsto kvalitet vazduha, a 63 odsto otpad u životnoj sredini.

Ipak, 43 odsto njih smatra da su mnoge stvari „preuveličane“ kada su u pitanju posledice klimatskih promena.

Gotovo svi učesnici istraživanja (97 odsto) veruju da svi treba da budu aktivniji i da počnu da menjaju način života kako bi okruženje ostalo pogodno za život za sadašnje i buduće generacije.

Čak 94 odsto ispitanika bi bilo spremno da učini više za zaštitu životne sredine i klime ako bi troškovi bili raspoređeni na društveno pravedan način.

Međutim, 61 odsto je spremno da uradi nešto za zaštitu životne sredine samo ako to ne utiče na njihov životni standard, a 41 odsto je reklo da drugi treba da preduzmu prvi korak.

Istraživanje je pokazalo i da gotovo trećina građana ne misli da svojim ponašanjem može znatnije da doprinese zaštiti životne sredine.

Kao jednu od najveći prepreka za promenu sopstvenog ponašanja ispitanici su naveli nedovoljno finansijskih sredstava, dok je, na primer, odricanje od automobila teško zbog loše infrastrukture.

Takođe, većina njih misli da su klimatske i ekološke mere zaštite socijalno nepravedne i da najviše pogađaju siromašnije slojeve društva.

Trećina ispitanika smatra da je važnije sačuvati radna mesta od zaštite životne sredine, a 25 odsto veruje da je borba protiv klimatskih promena štetna po biznis.

Ipak, 76 odsto veruje da prelazak na ekološki i klimatski prihvatljive proizvode i proizvodne procese otvara velike mogućnosti za nove poslove.

Samo 24 odsto veruje da nauka i tehnologija mogu da reše problem klimatskih promena bez fundamentalne promene načina života.

Velika većina ispitanika (91 odsto) smatra da političke partije premalo čine u borbi protiv klimatskih promena, 90 odsto isto misli kada su u pitanju lokalne vlasti, a 88 odsto je to reklo za vlast na nacionalnom nivou.

Veću odgovornost očekuju i od sindikata i privrede, ali su manja očekivanja kada su u pitanju nevladine organizacije i naučne zajednice.

Gotovo svi ispitanici smatraju da je zaštita životne sredine stvar pristojnosti i građanske dužnosti i da svaki pojedinac ima odgovornost da budućim generacijama ostavi zdravu životnu sredinu.

Istraživanje Instituta Sinus sprovedeno je prošle godine u 19 zemalja Evrope i Severne Amerika, a u Srbiji je obuhvatilo 1.201 čoveka.