Klimatske promene uzimaju ogroman zalogaj u globalnom lancu snabdevanja hranom, a lokalni restorani i kuvari snose najveće posledice, navodi se u najnovijem izveštaju koji su uradili Fondacija James Beard i Globalni institut za hranu na Univerzitetu Džordž Vašington.
Kako se navodi u izveštaju, samostalni restorani i kuvari su u kritičnom trenutku jer klimatske promene predstavljaju neposrednu pretnju i restoranima i farmerima koji ih snabdevaju hranom.
Dok veliki lanci poput Mekdonaldsa mogu da prebrode oluju, gubici izazvani klimom su posebno štetni za nezavisne restorane, koje je poznato da je teško pokrenuti, čak 26 odsto njih propadne u prvoj godini rada, ističe se u izveštaju.
Industrija samostalnih restorana je, kako stoju u izveštaju, peti najveći poslodavac u SAD, sa ukupno 3,9 miliona radnika, generišući plate od 75 milijardi dolara u lokalnim ekonomijama širom SAD i preko 209 milijardi dolara prihoda.
„Kao kuvar i u svom radu sa restoranima širom sveta, iz prve ruke vidim uticaj klimatske promene na sastojke koje nabavljamo, jela koja pripremamo i na zajednice i ljudi kojima služimo. Ovo istraživanje je više od puke zbirke podataka i uvida, to je poziv za okupljanje kuvara, restorana, proizvođača hrane, kreatora politike i svih aktera širom lanca snabdevanja“, rekao je Hoze Andres, svetski poznati kuvar, autor, humanitarac i osnivač Globalnog instituta za hranu na Univerzitetu Džordž Vašington.
Ekstremni vremenski događaji, kao što su suše i poplave, imali su odjek od farme do stola, piše Inside Climate News. U 2022. godini uragan Ian je doveo do gubitka useva citrusa u vrednosti od više od 416 miliona dolara na Floridi, koja proizvodi više od polovine svih citrusa koje konzumiraju Amerikanci.
Iste godine, potraživanja za osiguranjima od gubitka useva porasla su na skoro 20 milijardi dolara u Teksasu nakon što su rekordne suše pogodile državu, navodi se u izveštaju. Ovo odražava nacionalni trend vrtoglavog rasta troškova poljoprivrednog osiguranja.
U kombinaciji sa nedostatkom radne snage i problemima u lancu snabdevanja tokom pandemije COVID-19 i rata između Ukrajine i Rusije, ovi gubici su doveli do skoka cena uobičajenih sastojaka kao što su pirinač i pšenica, primoravajući restorane da podignu sopstvene cene za oko 24 odsto od 2020. godine.
„Problemi sa lancem snabdevanja hranom pojavljuju se skoro svakodnevno, a bilo je više teškoća u poslednje tri godine nego ikada ranije. Primera radi, ribari ne izlaze napolje tokom uragana, tako da vas sprečava da nabavite određenu vrstu ribe. Isto važi i za suše. U određenim regionima one će uništiti određeni usev, pa ćete morati da pokušavate da ga pronađete iz druge oblasti“, naveo je u izveštaju Džon Paladino, menadžer restorana u Great American Restaurant Group u Virdžiniji.
Svetla tačka u izveštaju je uloga koju „čvorišta hrane“ kao što su lokalne farme i pijace mogu da igraju kako bi pomogli lokalnim restoranima da prežive tokom prekida lanca snabdevanja, posebno duž zapadne obale. Međutim, problem je što u mnogim državama širom Srednjeg zapada ovi lokalni lanci snabdevanja nedostaju.
Kako bi ublažili uticaj klimatskih promena na rad restorana, kuvara i farmera Fondacija James Beard i Globalni institut za hranu pokrenuli su kampanju sa ciljem da se podigne svest o tome, kroz okupljanje kuvara širom sveta, obrazovanje kreatora politike i pokretanja šire akcije.
„Samostalni restorani nisu samo srce i duša naših zajednica – oni su takođe moćna ekonomska sila, koja obezbeđuje posao milionima ljudi, generiše stotine milijardi prihoda, podržavajući lokalnu poljoprivredu i poslovanje, i negovanje našeg kulturnog identiteta. Surova realnost je klimatska promena koja će stvoiti ozbiljne izazove za mnoge od njih, a od ključne je važnosti da se okupimo i preduzmemeo akciju odmah“, rekla je Kler Reichenbach, izvršni direktor James Beard fondacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.