IEA: Kapaciteti obnovljivih izvora energije u svetu povećani za 50 odsto

To bi, kako navode, moglo da „otvori vrata“ za postizanje cilja koji je dogovoren prošlog meseca u Dubaiju na konferenciji o klimatskim promenama (COP28), a koji predviđa da se globalni kapaciteti obnovljivih izvora energije utrostruče do 2030. godine. Da bi se postigao taj cilj biće potrebno dostizanje najmanje 11.000 gigavata, navodi IEA u izveštaju.

U narednih pet godina, kako se ocenjuje u izveštaju, u ovoj oblasti biće zabeležen najbrži rast do sada, ali manjak finansiranja u zemljama u razvoju ostaje ključno pitanje koje valja rešiti.

Najveći rast obnovljivih izvora energije za 116 odsto, kako navodi IEA, dogodio se u Kini, koja je 2023. godine pustila u rad isto toliko solarne fotonaponske energije kao i ceo svet 2022. godine, dok je kineska energija vetra porasla za 66 odsto na godišnjem nivou. Rekordan rast zabeležile su i Evropa, Sjedinjene Američke Države i Brazil.

Ovaj izveštaj je i prva sveobuhvatna procena globalnih trendova primene obnovljive energije nakon COP28. Izveštaj pokazuje da se, prema postojećim politikama i tržišnim uslovima, očekuje da će globalni kapacitet obnovljive energije porasti na 7.300 gavata do 2028. godine.

Solarne elektrane i vetar činiće, kako je navela IEA, 95 odsto rasta, a obnovljivi izvori će do 2025. nadmašiti ugalj i postati najveći izvor za proizvodnju električne energije.

Ovakav rast doneo bi do 2030. povećanje globalnih zelenih kapaciteta za 2,5 puta u odnosu na sadašnje stanje, što još uvek nije dovoljno za postizanje ciljeva klimatske konferencije COP28.

Izvršni direktor IEA Fatih Birol smatra da će vlade morati da preduzmu dodatne mere i da imaju alate potrebne da dostignu postavljeni cilj.

Birol je naglasio da su vetroparkovi na kopnu i fotonaponske elektrane trenutno jeftinije od novih postrojenja na fosilna goriva skoro svuda i jeftinije od postojećih postrojenja na fosilna goriva u većini zemalja.

„Još uvek postoje neke prepreke koje treba prevazići, uključujući teško globalno makroekonomsko okruženje. Za mene je najvažniji izazov za međunarodnu zajednicu brzo povećanje finansiranja i korišćenje obnovljivih izvora energije u većini ekonomija u razvoju i usponu, od kojih su mnoge ostavljene same sebi u okviru razvoja nove energetske ekonomije. Od toga će zavisiti dostizanje trostrukog povećanja obnovljive enegije“, poručio je Birol.

Cene solarnih panela u 2023., kako se navodi u izveštaju, snižene su skoro 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, i to smanjenje troškova i rast instalacija će se nastaviti. Razlog je, kažu, povećanje globalnog proizvodnog kapaciteta za koji se predviđa da će dostići 1.100 GW do kraja 2024, što će znatno premašiti potražnju.

Nasuprot tome, industrija vetra (izvan Kine) suočava se sa izazovnim tržišnim uslovima zbog kombinacije stalnih prekida u lancu snabdevanja, viših troškova i dužih procedura za dobijanje dozvola koji zahtevaju veću pažnju donosioca odluka, navodi se u Izveštaju.

Izveštaj Međunarodne agencije za energetiku pokazuje da je uloga biogoriva u 2023. takođe došla do izražaja. Očekuje se da će ekonomije u razvoju, predvođene Brazilom i Indijom, pokretati 70 odsto globalne potražnje u narednih pet godina, jer biogoriva počinju da pokazuju svoj pravi potencijal u sektorima koje je teško umanjiti, kao što su avio-saobraćaj. Međutim, dok se primena biogoriva ubrzava, izveštaj pokazuje da se to ne dešava dovoljno brzo, da bi se biogoriva uskladila sa neto nultom putanjom do 2030.

U 2028. godini obnovljivi izvori energije činiće, kako prognozira IEA, više od 42 odsto globalne proizvodnje električne energije, pri čemu će se udeo vetra i solara udvostručiti na 25 odsto.