Ispratili smo osmu najtopliju zimu, danas stiglo proleće: Da li ćemo imati više mraznih ili letnjih dana?

„Kada poredimo sa podacima iz predhodnih 70, 80 godina možemo reći da je ovo bila osma najtoplija zima od 1950. godine sa, pre svega, deficitom padavina u većini mesta. Samo je Rasinski okrug imao padavine oko proseka ili nešto iznad, dok je u svim ostalim krajevima bilo 60 do 80 odsto ukupne količine. I snežni pokrivač je u značajnoj meri izostao, te je broj dana sa snegom bio znatno manji od proseka”, rekao je meteorolog Mihajlović za RTS.

Čini se da je postalo “normalno” da imamo zime bez snežnog pokrivača, kaže Darko Savić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

“Sredinom 20. veka, to jest u proseku za period od 1961. do 1990. godine, Beograd je imao oko 35 dana sa snežnim pokrivačem u toku jedne sezone, što je više od jednog celog meseca. Ova brojka se odnosi na celu snežnu sezonu, od najranije novembra do najkasnije aprila, mada se većina snežnog pokrivača beleži u toku tzv. meteorološke zime, odnosno od početka decembra do kraja februara. Sa druge strane, ovogodišnja zima je Beograđane do sada počastila sa svega 14 dana sa snežnim pokrivačem, odnosno samo 40 odsto nekadašnjeg proseka”, naveo je Savić.

Prema njegovim rečima, u poslednjih 10 godina jedino je 2018. bila iznad proseka i to vrlo malo. Ako izuzmemo nju, zadnjih 12 godina u Beogradu je imalo broj dana sa snežnim pokrivačem ispod proseka.

“Sezone bez snega nisu istorijski nezabeležene – primera radi, zime 1949/50, 1959/60. ili 1970/71. bile su siromašne snegom čak i po našim današnjim merilima. Ali u poslednjih 75 godina nikada nismo imali ovako dugačak niz godina bez izrazito snežne zime – one koju vezujemo za „zimske čarolije”. Drugim rečima, nekadašnji prosek po svemu sudeći više ne važi”, navodi Savić u autorskom tekstu za Klima101.

On naglašava da će i u budućnosti verovatno biti još zima sa natprosečnim snegom, jer promena normale ne znači promenu svake pojedinačne sezone. Ali, dodaje da nam klimatske projekcije ukazuju na to da će u budućnosti biti više zima karakterističnih po tome da se sneg kraće zadržava – a samim tim će i broj dana sa pokrivačem biti u proseku manji.

Kakvo će biti proleće

Početak proleća, kako najavljuje meteorolog RHMZ-a, još ponegde obeležiće jutarnji mrazevi.

„Dakle, sutra, prekosutra, retka pojava slabijeg intenziteta nego što smo imali prethodnih dana. Zatim nas očekuje promenjivo vreme, češća pojava kiše, ali rizik od mraza do kraja meseca je minimalan, odnosno i jutarnja temperatura bi u većini mesta bila pozitivna“, naveo je meteorolog Goran Mihajlović.

RHMZ izdao je i agrometeorološko upozorenje, koje će trajati do 21. marta, u kome navode da jutarnji mrazevi mogu dovesti do oštećenja na procvetalim vrstama i sortama voća, te poljoprivrednim proizvođačima preporučuju da da budu u pripravnosti tih dana i da pažljivo prate vremensku prognozu, a ako imaju mogućnosti i da primene mere zaštite.

Prema prognozama Mihajlovića, proleće 2025. će biti toplo, sa srednjom temperaturom i do dva stepena višom u odnosu na višegodišnje proseke.

„Padavine negde oko proseka. To bi značilo da će za celu sezonu biti između 140 i 200, 220 milimetara, dok bi u planinskim predelima bilo između 200 i 300. Očekujemo između pet i 15 dana sa mrazem, dok bi sa druge strane bilo i 17 do 25 letnjih dana, odnosno sa maksimalnom temperaturom iznad 25 stepeni“, rekao je meteorolog. Proleće će trajati do 21. juna.