Istraživači su analizirali uzorke placente, pronašli – mikroplastiku

Ali kako se ispostavilo u međuvremenu, to je samo vrh ledenog brega, piše Klima101.

Nedavno je u časopisu Toxicological Sciences objavljena studija kojom je obuhvaćeno čak 62 uzorka placente – autori su u svim analiziranim posteljicama otkrili prisustvo mikroplastike.

Kako navodi portal Science Alert, zajedničko istraživanje Centra za zdravstvene nauke Univerziteta u Nju Meksiku, Medicinskog fakulteta Bejlor i Državnog univerziteta iz Oklahome najveće je ove vrste do sada.

„Ako vidimo uticaj na placente, onda bi svi sisari koji žive na našoj planeti mogli biti pogođeni”, izjavio je profesor iz Nju Meksika i vodeći autor naučnog rada, dr Metju Kampen. „To nije dobro!”

Placenta je organ izrađen od materinskog tkiva i embrionalnog tkiva Formira se brzo nakon oplodnje, a služi za prenos kiseonika i hranljivih materija ka plodu.

U placenti, koncentracije plastičnih komadića kraćih od pet milimetara kretale su se u rasponu od 6,5 do 685 mikrograma u gramu tkiva. Poređenja radi, to je znatno više u odnosu na nivoe mikroplastike koji su ranije zabeleženi u mililitru krvi.

Prema Kampenovim rečima, za toksikologe otrov leži u njegovoj dozi. „U slučaju da ta doza nastavi da se povećava, počinjemo da brinemo.”

Da bi došli do svojih rezultata, naučnici su najpre hemijski tretirali donirane uzorke posteljice kako bi „svarili” masti i proteine u neku vrstu sapuna (saponifikacija). Zatim su svaki utorak okretali u ultracentrifugi koja je za sobom na dnu epruvete ostavljala mali komad plastike.

Koristeći pirolizu, oni bi tu plastičnu kuglicu zagrevali na 600 °C u metalnoj čaši i hvatali emisije gasova koje su ispuštale različite vrste plastike.

U samom finalu eksperimenta, pomoću masenog spektrometra, takođe su proračunali i koji je najzastupljeniji polimer u placentnom tkivu. U pitanju je zapravo polietilen koji se koristi za proizvodnju plastičnih kesa i flaša, a koji je činio 54% ukupne plastike. Dok se polivinilhloridu (poznatijem kao PVC) i najlonu pripisuje pojedinačni udeo od oko 10%, a ostatak je činilo devet drugih polimera.

Međutim, i dalje se ne zna na koji način – i da li uopšte – ovakvo zagađenje plastikom utiče na zdravlje fetusa ili majke.

Mikroplastika nastaje kao rezultat raspadanja plastičnih proizvoda pod uticajem hemijskih, fizičkih i bioloških procesa u njihovom okruženju, a jedan od primera su strugotine sa automobilskih guma nastale usled trenja. Takođe, mikroplastika može da potekne i direktno iz fabrika u formi sitnih plastičnih predmeta poput šljokica.

Kako svet postaje sve zagađeniji plastikom, tako bi i kontaminacija placente mogla da poraste s obzirom na to da ljudi unose više plastike nego ikada ranije.

Istraživači iz Kanade proračunali su da, zavisno od starosti i pola, čovek godišnje konzumira između 39 i 52 hiljade mikroplastičnih čestica, a.

Pored placente, naučnici su mikroplastiku do sada otkrili i u ljudskim plućima, jetri, slezini i bubrezima.

Iako su zdravstveni efekti i dalje nejasni, rastuće koncentracije mikroplastike mogle bi da pruže objašnjenje za zbunjujući porast određenih problema kao što su rak debelog creva kod mlađih od 50 godina ili pad broja spermatozoida, naglašava dr Metju Kampen.