Istraživači upozoravaju: Vojna potrošnja NATO-a 2023. proizvela više emisija CO2 nego neke zemlje

„Naše istraživanje pokazuje da vojna potrošnja povećava emisije gasova staklene bašte, skreće kritična finansijska sredstva od klimatskih akcija i konsoliduje trgovinu oružjem koja podstiče nestabilnost tokom klimatskog sloma“, navodi se u u novom izveštaju tri međunarodne grupe (Transnational Institute and Tipping Point North South, and the Netherlands’ Stop Wapenhandel).

Autori kažu da su države članice NATO-a prošle godine uložile 1,34 milijarde dolara u svoje vojske, što je povećanje od 126 milijardi dolara u odnosu na 2022.

Vojni rashodi imaju tendenciju da budu veoma emitivni. Avioni troše ogromne količine fosilnih goriva, kao i vojne baze i logistička čvorišta. A vojnu opremu treba redovno koristiti i održavati da bi ostala spremna za borbu – sve to proizvodi zagađenje, piše Gardijan.

Sa druge strane, autori istraživanja procenjuju da su vojni budžeti država članica za 2023. proizveli oko 233 miliona metričkih tona gasova staklene bašte, što je više od ukupne godišnje emisije gasova staklene bašte Kolumbije ili Katara.

„Do 2030. moramo da napravimo radikalno smanjenje emisija. Ali najveća investicija koju ulažemo širom sveta, a posebno NATO-a, je u vojnu potrošnju, koja ne samo da ne rešava problem, već zapravo pogoršava problem“, rekao jea Nik Bakston, jedan od autora.

Sa 32 zemlje članice NATO obuhvata samo 16 odsto svih zemalja. Prošle godine, zemlje članice bile su odgovorne za 55 odsto ukupne globalne vojne potrošnje, a SAD su činile više od dve trećine tog ukupnog iznosa.

Povećani vojni rashodi zemalja NATO-a će u atmosferu dodati dodatnih 31 milion metričkih tona emisija koje zagrevaju planetu, što je porast od oko 15 odsto.

SAD, čija je vojska već najveći institucionalni emiter, bile su odgovorne za najveći udeo porasta sa povećanjem budžeta od 55 milijardi dolara. Slede Poljska, Velika Britanija i Nemačka, čiji su vojni budžeti porasli za 16 milijardi dolara, 10,9 milijardi dolara i 10,7 milijardi dolara.

Ako bi se samo povećanje vojne potrošnje NATO-a preusmerilo u pozitivne klimatske svrhe, moglo bi, kako tvrde istraživači, u potpunosti da pokrije minimalno klimatsko finansiranje za zemlje u razvoju, koje je predloženo na ovogodišnjim klimatskim pregovorima Ujedinjenih nacija.

Svetske oružane snage proizvode najmanje 5,5 odsto celokupnog zagađenja koje zagreva planetu – više od ukupnog otiska Japana – prema jednoj proceni za 2022.

Međuvladin panel za klimatske promene Ujedinjenih nacija, najveće svetsko telo za klimu, kaže da svet mora da smanji emisije za 43 odsto do 2030. godine kako bi ispunio ambicioznije ciljeve Pariskog sporazuma. Za postizanje tog cilja, izračunali su istraživači, biće potrebno godišnje smanjenje vojnih emisija za najmanje 5 odsto.

„Ali, zemlje NATO-a se kreću u pogrešnom pravcu. Prošle godine alijansa se „trajno obavezala“ da će uliti najmanje dva odsto svojih nacionalnih budžeta u svoje vojske. Očekuje se da će dve trećine njenih članica ispuniti ili premašiti taj cilj ove godine, u odnosu na samo šest zemalja 2021“, prenosi Gardijan.

Zvaničnici odbrane su pohvalili ove napore kao neophodne za bezbednost. Ali istraživači kažu da ovi napori uzimaju danak u svetskim zajednicama podstičući globalno zagrevanje i preusmeravajući sredstva iz klimatskih finansija.

Ako sve članice ispune cilj od dva odsto do 2028. godine stvoriće onoliko dodatnog zagađenja gasovima sa efektom staklene bašte koliko je godišnja proizvodnja Rusije.

Dodatna vojna sredstva – procenjena na 2,57 biliona dolara – bila bi, prema procenama Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, dovoljna da pokriju troškove klimatske adaptacije zemalja sa niskim i srednjim prihodima tokom sedam godina.