Istraživanja u 41 zemlji otkrila poražavajuću realnost: Koje klimatske politike donose najviše koristi?

Institut za istraživanje uticaja klime u Potsdamu predstavio je u časopisu Science prvu sveobuhvatnu globalnu evaluaciju 1.500 mera klimatske politike iz 41 zemlje na šest kontinenata.

Studija pruža detaljnu analizu uticaja mera klimatske politike koje su sprovedene tokom poslednje dve decenije. Rezultati otkrivaju poražavajuću realnost – mnoge mere nisu uspele da postignu potrebnu razmeru smanjenja emisija CO2.

Identifikovana su samo 63 slučaja uspešnih klimatskih politika, pri čemu je svaka dovela do prosečnog smanjenja emisija od 19%. Ključna karakteristika ovih uspešnih slučajeva je uključivanje poreza i cenovnih podsticaja u dobro osmišljene kombinacije politika, prenosi Cirkularna ekonomija.

Od subvencija do zabrana

Istraživači su sortirali ogromnu bazu podataka koristeći veštačku inteligenciju. Analizirali su četiri sektora: građevinarstvo, električnu energiju, industriju i transport. Ispitivali su osam vrsta političkih intervencija, fokusirajući se prvenstveno na: politike cena, kao što su porezi na ugljenik i dozvole koje se mogu kupiti i prodati; regulaciju, kao što su zabrane, građevinski propisi i pravila o energetskoj efikasnosti; primenu ili uklanjanje subvencija, kao što su vladine isplate vlasnicima nekretnina za ugradnju solarnih panela na krovovima, ili ukidanje poreskih olakšica za industriju fosilnih goriva.

– Sistematski smo evaluirali mere politike koje su retko bile proučavane do sada. Naši nalazi pokazuju da više politika ne znači nužno i bolje rezultate. Umesto toga, pravi miks mera je presudan. Na primer, subvencije ili regulacije same po sebi nisu dovoljne; samo u kombinaciji sa instrumentima zasnovanim na ceni, kao što su porezi na ugljenik i energiju, mogu doneti značajna smanjenja emisija – objašnjava glavni autor Nikola Koč.

Istraživači pokazuju da zabrane termoelektrana na ugalj ili automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ne rezultiraju velikim smanjenjem emisija kada se sprovode same. Uspešni slučajevi se pojavljuju samo u kombinaciji sa porezima ili cenovnim podsticajima, kao što je prikazano u Velikoj Britaniji za proizvodnju električne energije na ugalj ili u Norveškoj za automobile.

Interaktivni „Istraživač klimatske politike“

Istraživači su evaluirali 1.500 intervencija politike sprovedenih između 1998. i 2022. godine, pokrivajući ceo spektar instrumenata klimatske politike, od građevinskih energetskih propisa  do subvencija za kupovinu proizvoda koji su prijateljski prema klimi i poreza na ugljenik.

Koristeći novu bazu podataka OECD-a, koja predstavlja najopsežniji inventar klimatskih politika širom sveta do sada, i inovativan pristup koji kombinuje metode mašinskog učenja sa uspostavljenim statističkim analizama, tim je sproveo detaljnu evaluaciju uticaja ovih politika, identifikujući one mere koje su postigle veliko smanjenje emisija.

Na primer, u industrijskom sektoru, kineski pilot sistemi trgovine emisijama značajno su smanjili emisije nakon nekoliko godina, uz podršku smanjenih subvencija za fosilna goriva i jačih finansijskih podsticaja za energetsku efikasnost.

U sektoru električne energije, Velika Britanija je postigla velika smanjenja emisija kroz minimalnu cenu ugljenika, subvencije za obnovljive izvore energije i plan za ukidanje uglja. Sjedinjene Države su primer značajnih smanjenja emisija u sektoru transporta, proizašlih iz kombinacije poreskih podsticaja i subvencija za vozila sa niskim emisijama i standarde efikasnosti CO2.

Nemačka ekološka poreska reforma i uvođenje putarine za kamione su još jedna zapažena priča o uspehu u sektoru transporta.

Prateća interaktivna veb stranica, „Istraživač klimatske politike“, nudi detaljne uvide u specifične zemlje, sektore i mere politike.

Studiju su predvodili istraživači sa Instituta za istraživanje uticaja klime u Potsdamu (PIK) i Istraživačkog instituta Mercator za globalna dobra i klimatske promene (MCC) u saradnji sa stručnjacima sa Univerziteta Oksford, Univerziteta Viktorija i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).