Istraživanje: Pčele i leptiri teže podnose zagađenje vazduha nego biljne štetočine

Prisustvo zagađivača u atmosferi – poput ozona, azotnog oksida i sumpor dioksida – umanjuju za celih 40 procenata sposobnost traganja za hranom kod insekata oprašivača (polinatora) dok biljnim vašima, grinjama i drugim biljnim štetočinama loš kvalitet vazduha skoro da uopšte ne smeta, obvjavio je naučni žurnal Nejčr komjunikejšns (Nature Communications).

Ta studija, tvrdi jeadn od njenih tvoraca dr Džejms Rajals (Dr James Ryalls) ukazuje da nečistoća vazduha predstavlja značajan problem za poljoprivredu i industriju hrane.

Analizom 40 vrsta insekata u 19 zemalja sveta istraživači su ustanovili da insekti, poput najvažnijih polinatora – pčela, kao i ose, koje se prirodno hrane štetočinama, stradaju u velikom broj od zagađenosti, što direktno utiče na gubitke u proizvodnji hrane.

Naučnici su ustanovili da većina korisnih insekata međusobno komunicira, pronalazi cvet ili traži hranu koristeći mirise i hemikalije koje ispuštaju u vazduhu, ali – ukoliko je vazduh zagađen – insekti poput pčela i osa teško mogu da dešifruju te, za njihov opstanak, važne hemijske poruke.

Za razliku od njih, mnogi insekti štetočine ne komuniciraju hemiskim porukama i više se oslanjaju na direktan ili vizuelni kontakt između jedinki. Ti insekti su uglavnom stacionarni, ako lete – ne lete daleko, a uglavnom su vezani za manju teritoriju.

Suočeni smo sa višestrukim problemima u ovoj oblasti jer stradaju korisni insekti, smanjuje se broj oprašenih površina a, istovremeno, broj štetočina raste, objašnjava dr Rajals.

On navodi da se takva kretanja beleže u situaciji kada u svetu već godinama opada broj insekata – i to najviše onih vrsta koje su korisne za razvoj i napredak poljoprivrednih useva.

Prema podacima nemačke organizacije Statista, koja se bavi prikupljanjem i analizom podataka, u poslednjih deset godina populacija insekata se globalno smanjila za 41 procenat. U svetu je umanjen broj svih vrsta leptira za 51 procenat, buba za 49 i pčela za 46 odsto.

Vilinog konjica i vodenog cveta manje je za 37 procenata a tokom poslednje dekade u svetu je za četvrtinu smanjen broj muva i mušica.